Palaverka

Nesam nikom još pričaja imam jednu malu muku
neje za neko falenje, ali neje ni za bruku
Mlogo mi je radna žena, otresita i poštena
ali usta ne zatvara kao da je navijena.

Od sobajle, samo melje kao prazna vodenica
tanjiri i sudopera, dođu joj k'o govornica,
Traska šerpe, čepati se i nikako ne stanjuje
ja joj dođem ko publika, a ona mi  deklamuje.

Ne mog' trepke da otvorim, ni rakiju da popijem
ona sikće, ja uzdišem, pivnem kafu, pak se mijem,
Pa s ruku kroz kosu prođem izbiva me 'ladan znoj, dal' od kuću da pobegnem, ne znam više nesam svoj.

Gunđa, tropa, pustosuje i pokućstvo i imanje
poluđuje, podvriskuje, kao da je ratno stanje ,
Reč ne mogu da prozborim, jer  stalno me ućutkuje,ne li gu u oči gledam ,il me kune ili psuje.

Svuda vodi glavnu reč, svadba li je, Bog da prosti,
kad idemo u komšije, ili kad ni dođu  gosti
Samo priča i lomoti kao neka čeketaljka
takva im je familija, takva joj i stara majka.

Predado se kvo ću, što ću,mršte mi se guste veđe,
potvrđujem klimam s glavu i pričam sve ređe,
Tako mi je,ako mi je pod oko me ljuto merka,
nema veze nek je zdrava  to je moja palaverka.