субота, 5. октобар 2019.

Imam kišu

Imam stolnjak, suvo cveće,
prozor, vazu i
prašinu
U futeru pukotine što mi remete
tišinu
Imam kišu i oktobar, tugu u
napukloj čaši
Samo nema tvoje senke kad zadremam
da me plaši

Imam lišće na parketu u ćoškove
čudnu travu
Slabo svetlo, mahovinu i zbunjenu
sedu glavu
Imam srce zakrpljeno, finim koncem
pričom starom
Samo nema tvoje senke kraj prozora
s pepeljarom

Imam kišnu kabanicu, bose noge
i amrel
ko u pesmi dve tri  dunje
i debeli šifonjer
Imam jesen u postelji oči kaplju
mutne boje
Samo nema tvoje senke
pa se plašim sad i svoje.

Dragan Veličković

петак, 4. октобар 2019.