ЛУДАРЕ ГЉИВЕ
О, каква ноћ, јутро у ствари
са земљом мешају чај ми травари
да ме просветле, да ме оживе
дају ми пресне лударе гљиве
Крепе ме кишнициом, онако бљутавом
Боже опрости, твом рабу мутавом
прозукло трепери кастрено пруће
далеко биле, лепе им куће
Копчају, шњирају, шарене тунике
на челу облоге презреле бунике
за глувим ноћима, брљаве дани
росуљом потком oдувек ткани
Заседа високо веће злих стараца
мемљива дружина, маторих јараца
већају данима, обрве смуде
шта ли ће са мном, чудом се чудe
Јавља ми ветар, нуди ми јемствo
дангуба каже има првенство
затворим очи вирим кроз прсте
кропе ме водицом, потом се крсте
Кад виде не могу да ме расколе
потрују керове, мене опколе
баш када заспим у ситне сате
тад ме на превару живог ухвате
Кад више не могу рђав да зборим
кад само трепћем једва таворим
чекају да заспим у ситан сат
дођу на превару сломе ми врат
О, каква ноћ, јутро у ствари
са земљом мешају чај ми травари
да ме просветле, да ме оживе
једино могу лударе гљиве