ЖЕЂ БУНАРСКА
Небеска плавет у мом бунару
у кофи месец брат полумраку,
притисла жеђ ко грђ злу пару
бунарско-модри круг у оџаку.
Напала суша крвнички жедно
решила дара да пређе мерку,
талог у залог, дну је свеједно
у плиткој води шиљак иверку.
Ено се образди поглед у води
страх од дубине-мера аршину.
Јек се од тамног круга одроди
помрачи, згасне небу цаклину.
Жеђ и спарина, два зла харача
ни кише ни лада, на жегу љага.
Заспале додоле поред сантрача
од плавог круга гласа ни трага.
