Dva kaktusa

Noćne boje iluzija
Svako u svom kutku
Tuga kida i lomi me kao vudu lutku
Suze kaplju kao kiša ništa neobično
Prazna soba čet'ri zida baš klaustrofobično
Skida masku
Opor ukus previše zle krvi
Odlazi bez doviđenja
Neko mora prvi
Previše smo identični i bolesno slični
Rastanci su uvek grozni i ni malo romantični.

Po nešto izgubi svako
Niko ne dobije
Žuri trči lomi štiklu
K'o da beži sa robije
Noga bosa hladan beton u pogledu prekor
Tu gde ide sve je isto samo drugi dekor.
Ceo život tražili smo
Neke nove boje
Nismo znali da na svetu
Te nijanse ne postoje
Bežali od svoje senke oblačili kože vraške
Očajnički hteli napred a išlo je sve natraške.

Od nje samo u ormaru
Komad lake garderobe
Blagi odraz dva kaktusa
Negde u dnu sobe
Da me sete kada merim količinu bola
Što se prosu kao kletva po belini stola.
Progone me teški dani
psujem svoju sreću
Njoj sve mogu da oprostim ali sebi neću
Ironija mladi mesec u krošnji platana
Klizi voz u perspektivi
Ja gledam iz stana
.
Dragan Veličković