Zaspala boginja, ja mislim mrtva
Čudna tišina kao pred kišu
Porota hrče,sudija drema
Ko lutke na koncu
Glave se njišu
Gde sad da idem, gde da je tražim
U horu pevaju zatvorski čuvari
Na ulazu ostavljam
Poslednju nadu
Nemir, slutnju i lične stvari
Dosadno jutro ništa neobično
Obrađene reči , seju strah i lede
Prozivke danas neće biti
Sudski hodnik obojen u nijansi bede
A kiša, kiši zastava visi
Klanjam se pozdravljam
Tačke, amandmane
Očajna Justicija
Diskretno čačka zube
I viri ispod mermernog
Poveza sa strane
A ona slepa ponekad spora
Kazna i usud ljudskoga roda
Drsko bez stida navlači sumnju
Lagano beži, šta da se doda
A nje nema, užasnuti
Svi zajedno sad je traže
Uličari, muzičari
Inkasanti iz garaže
Prolaznici negoduju
Neki ćute, neki psuju
Sudski pisar kad objavi
Dubok uzdah tad svi čuju
Saopštava žao mu je
Izuzetno loše vesti
Otišla je na robiju dok je
Još pri čistoj svesti
Inventar i sudsko veće
Zaglavljeni u prašini
Podrugljivo pale sveće
I tuguju u tišini
Vrlo zabrinuta lica
Dzeparoša i ubica
Klovnovima teku suze
Čupava ih boli glava
Jer i pravda ima prava
Da se nekad izležava
Dragan Veličković
Нема коментара:
Постави коментар