Košulje

Moje su godine košulje
ludaka
Na obrazu ožiljak fleka
varičele
Šunja se prošlost, rđavog li
znaka
Još uvek mi poderane, cipele
ko cele

Ćute, hladne kao mrak
u starom odžaku
Iznemogle, malaksale bezobrazno
stare
Dođu same, nepozvane sakrivene
ispod strehe
Kišu pljunu, ošamare
pa uvenu i ostare

Tiho, ko sa stare česme kliznu, kapnu uspomene
Na tren bljesnu, i zaiskre posle nejasno se vide,
U crnome adresaru nesmotreno slova maknu,
Žmirnu, trepnu uplašena kao
da se nečeg stide

Mirišu na divlje trave izmučene
vetrovima,
I trepere kao strune, na promaji
i ja s njima
Mutne slike mladih snova
neuredno pobacane,
U džepove od košulje ja ih
slažem neoprane

I na kraju poluglasno, vreme puzi
jedva diše
Kad predahne stane malo
na bosiljak zamiriše

Dragan Veličković