ЕВО МЕНЕ - Драган Величковић

Ево мене дошао сам по сопственом трагу 
Да оплевим перунике и збуним тишину
Од сећања могу тешко
Груди да оболе
Све што имам зарасло ми
У кори тополе 
До амбара преко траве газио сам стазу
Једва сам у трулом лишћу пронашао име
Од папрата још образи
Црвене и бриде
Пробао сам да оживим
Ал видим не иде
Вришти туга ко из гнезда отроване птице
Ноћ је хтела да утисне заборав на длан
Збуњене и уплашене
Тумарају сене
У ноздрве чај од липе
Накваси ми сан
А ја лајем с керовима иза заднјих кућа
И режим на густу маглу јединим ми родом
И ко путник намерник на
Сопственом прагу
Самог себе дочекујем шећером
И водом