Скаче жила куцавица цвокоће к'о џепни сат
Дрхти ножић калемарски, крвари по кори дршке
Пруће кртих летораста, изџигљали к'о инат
Реже, стишће у процепу, јалов пелцер да не буја
Танак рез на покорици, исправљају руке криве
И под кором и на листу, ластар палаца к'о гуја
Увек по мало заболе, сви животи док заживе
Сву ноћ шапће бајалицe, калем све на педаљ веже
Благосиља зелен грану, ухне, хукне, челом такне
Сорте му под ребром ћуте, окца, жилице и мреже
У пазухе своје пљуне, удахне и с места макне
Од пупољка кад проклија, шапутање не престаје
Памти врисак првог реза, тек по која грана стара
Док са муком род подиже, не каје се због спознаје
Бистрог погледа што цакли, кривопрстог калемара
Ухне, хукне такне и с места се макне.
Нема коментара:
Постави коментар