Шта ми треба-парче храста
и непуних четврт сата,
праг планина моја кућа, отворена
широм врата.
Мрва земље грумен соли,
чаша сунцем наточена
остављена реч без даха,
речца речју окрњена.
У кап воде плавет неба,
догореле лојанице
и кљун груби што резбари преко
прста двојанице.
Моја глава птичје гнездо,
суве траве читав кош
у зубима перје сиње
док измолих
за џеп грош.
Нема коментара:
Постави коментар