ПОЕТА ИЛИ ЂАВО
Драган Величковић - песник
"Мисли је дато да се непрестано шири." (З.Ђ.)
Помно пратим песника Драгана Величковића. Његове песме су концетрационог типа. Стичем утисак да Он уме из једног "акорда" да извуче целу партитуру критичких есенција. Дакако, то све чини у потрази за пуним овладавањем материје коју пише. У томе му свесрдно помаже богатство интуиције. Оно што предметира, успева са лакоћом да учини субјектом добро изведених мисли. Иако те мисли одликује жестина, њихов дискурс има филозофичну обојеност и тако се добија психосналитички приступ. Многе Величковићеве стихове прати итекако завидна стилистика. Може се слободно рећи: врстан песник... У крви му је мастило...
Књижевник и књ. критичар, Зоран Ђуровић
__________________________________________________
Чујмо га:
ДОБОШИ И ЗУРЛЕ
Тражио сам сву ноћ кућу
камен речни и јабуку.
Траг од брашна и недељу
кртичњак и семе.
Тражио сам чудне ватре
басамак и заветрине
у дувару глуви тајац
оцветали трн.
Све док нису изројиле
извездиле, облак пчеле
да ме слабог недостојног
оките за пут.
И сад хитам ко изгнаник
с грудвом глине у грудима
да отерам из фиронги
без видела дане.
Да им кажем да не свиће
него ја се будим,
у заборав месечине
у засенак траве.
И залуд вам добошари
свирале и зурле.
И џаба вам Цигани
камења у цреп.
( U hodu me uhode, Presing, 2022)
Фото - Драган Величковић
Нема коментара:
Постави коментар