Нови број часописа БДЕЊЕ

 У новом броју часописа,Бдење", четири мојих песама. Захваљујем се уредништву

Драган Величковић из Грделице добио књижевну награду Републике Српске

НАГРАДА "ИЗВОР" ДРАГИЦИ ГРБИЋ ИЗ ВИШЕГРАДА И ДРАГАНУ ВЕЛИЧКОВИЋУ ИЗ ГРДЕЛИЦЕ
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић уручио је данас књижевну награду "Извор" наставници српског језика и књижевности Драгици Грбић из Вишеграда за причу "Разјарени бик", која је проглашена најљепшом о завичају у овој години и дизајнеру Драгану Величковићу из Грделице за пјесму "Очевина", која је по оцјени жирија била најљепша пјесма.
Честитајући добитницима награде у конкуренцији 177 пјесама и 51 приче, Цицовић је рекао да је овај књижевни конкурс важан зато што на њега стижу радови о завичају, националном идентитету, језику, писму, култури и традицији, чему Представништво посвећује много пажње у свом раду.
"Уколико будемо чврсто идентитетски утемељени, знаћемо на најбољи начин да дефинишемо нашу будућност. Када сачувамо наше идентитетске вриједности, онда ћемо имати прави однос према свима - како према сународницима, тако и према комшијама и свима који са нама треба да граде будућност овог региона", навео је Цицовић.
Он је рекао да је награда "Извор", која се састоји од новчаног износа и грамате, скромна, оцјењујући да није адекватна ономе чему доприносе пјесме и приче које стижу на конкурс, јер оне остају трајно уграђене у идентитетске темеље нашег народа.
Грбићева је рекла да јој награда "Извор" много значи, истичући да је поносна и почаствована, иако је до сада добила бројна признања за свој рад.
"Ова награда је посебна јер је ријеч о признању угледног часописа који има квалитет и одмјереност", навела је Грбићева.
Величковић је рекао да ужива у писању завичајних пјесама, додајући да му то пружа велико задовољство.
"Када сам сазнао да сам добио награду, био сам изненађен и одушевљен. Ово ми је највреднија награда, јер сам до сада добијао признања на локалним конкурсима. Ова награда ми значи много, јер представља велики подстрек за будуће стварање", навео је Величковић.
Конкурс за књижевну награду "Извор" установљен је 2013. године, а тада га је расписала редакција часописа "Жрнов" уз подршку Комесаријата за избјегла и расељена лица Србије.
Овај конкурс од 2014. године расписују заједно Представништво Републике Српске у Србији и часопис "Жрнов".

Књижевне новине (септембар - октобар) 2023 Драган Величковић

Књижевне новине (септембар - октобар) 2023 Драган Величковић

На порталу ,,Чудо" моја песма ПОД БРЕСТОМ

      

Časopis za književnost TRAG - Dragan Veličković 2023.

У штампу улази, септембарски, 75. број Траг-а.
поезија:
Перо Зубац, Емсура Хамзић, Анђелко Анушић, Драгица Стојановић, Лела Марковић, Бошко Ломовић, Драгиша Обрадовић, Борислава Дворанац, Павле Зељић и Драган Величковић
проза:
Никола Шанта, Милан Мицић, Дејан Богојевић, Ненад Ж. Милошевић и Милена Благојевић
есеји:
Перо Зубац и његова нова књига песама предмет су интересовања Весне Голдсворти, а Слађана Миленковић пише о поезији Селимира Радуловића
преводи:
Валентина Новковић с руског преводи прозу Наркабилова Рахматовича
критика:
Ранко Павловић, Растко Лончар, Наталија Лудишки, Ксенија Катанић, Милена Кулић, Јела Ђ. Марићевић Балаћ, Зденка Валент Белић, Мирослав Радовановић, Сања Перић и Маја Белегишанин Ивановић пишу о књигама Ранка Прерадовића, Анђелка Анушића, Владике Григорија, Данила Јокановића, Милана Мицића, Андреја Радуловића, Петра Арбутине, Бранка Алексића, Жељке Гавриловић и Бранислава Соломуна
Јелица Роћеновић води разговор са чувеним архитектом, академиком Борисом Подреком. Његовим архитектонским делима илустрован је Траг.

Dragan Veličković iz Velike Sejanice, zauzeo je treće mesto i besplatno štampanje dela rukopisa na SEDMIM DRINSKIM KNJIŽEVNIM SUSRETIMA

ttps://asoglasizdavastvo.com/rezultati-konkursa-za.../..

Dragan Veličković, treće mesto-Drinski književni susreti 2023. Zvornik

Treće mesto na Sedmim Drinskim književnim susretima u Zvorniku.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА СЕДМЕ ДРИНСКЕ КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ

Dejan Spasojević прије 2 седмице Književni susreti, Вијести Оставите коментар 2,183 Прегледа

 

Жири који је радио у саставу:

Миладин Берић предсједник

Жељка Аврић, члан

Јасна Миленовић, члан

 

Након што је прегледао више од стотињак рукописа од којих многи са својим аутентичним пјесничким рукописом завређују пажњу донио је сљедећу одлуку:

У категорији афирмисаних стваралаца прву награду освојио је рукопис под шифром „Милогора“ (Чвор – Бранимир Радовић Бато).

Другу награду освојио је рукопис под шифром „Кавсокаливит“ (Обезбојено истином – Ренато Вујаковић).

По мишљењу жирија трећу награду равноправно дјеле три рукописа. Шифра „Плавет“ (Кумова слама – Драган Величковић),  шифра „Песме са Ашиковог гроба“ (Песме са Ашиковог гроба – Марина Николић) и шифра „Осамоћени“ (Са срцем на леру – Милко Грбовић).

У категироји прве књиге жири је донио одлуку да се прва награда додјели рукопису под шифром „Спартак 68“ (Исписан кругом ријеке и птице налазим праслику своје душе – Ђорђије Бојанић), а друга награда рукопис под шифром „Бела рада“ (Бела рада – Ранка Грковић

Краће образложење за награђене рукописе:

Збирка пјесама, мада је прецизније рећи поема, Чвор указује на већ изграђеног аутора који зналачки влада везаним стихом. Збирку отвара сонетни вијенац са акростихом посвећен оцу а затвара пјесма Зимско јутро које наговјештава неки нови тренутак другачији од свега до тада виђеног. Између се налази поетски калеидоскоп живота завезан у чвор из којег има само један излаз а он је постати „трун  у оку Његовога вида“ (Трун).  Аутор црпи инспирацију из природног окружења, које поетски надограђује полазећи од залеђене слике која добија додатне боје и тиме покреће унутрашњи наратив који у коначници одузима дах (Мир. Тишина. Нигдје гласа. Вјетар језом влада. / И та срећа што ме гуши носи чудан страх, / а знам да ће да потоне и да брзо страда / кад силином згужва очи, одузме ми дах).

Обезбојено истином је поезија која је у вјечитој у потрази за космичком суштином и која се заснива на такође вјечитом питању шта је стварна сврха грађења пјесничког Скадра, односно шта у овом свијету значи бити пјесник. Које су то димензије пјесме, гдје почињу и гдје завршавају. Покушавајући да својим стиховима објасни необјашњиво аутор је близак мишљењу да поезијом треба регенерисати, обнављати и спајати, ту у траговима видљиву, наслућивану древну хармонију живота; постизати јединство: боје и звука, броја и слога, свјетлости и воде, цвијета и неба. У том својим покушајима пјесник постиже завидан мисаони ток остављајући читаоцима да сами стварају своје слике и нађу некакав свој пут који води из лавиринта (Не мораш све довести до речи / остави понешто у семенци ириса / да пупи да слано нагрезлим пурпуром мирише).

Збирка поезије Кумова слама је из више углова занимљива збирка која почесто у минијатурама слика одређене животне тренутке или пак само један трен и гдје пјесник показује свој дар да ријечима-сликама створи атмосферу која надтрајава вријеме и која између редова крије поруку. Аутор ријечи слаже као зрневље, зрно по зрно, изабрано и очишћено од нечистоћа (По кумовој слами мрави траже сорту изумрлу) тако да читалац створа дојам да се овој поезији нема шта додати ни одузети. Покаткад кад су те поруке наоко јасне, оне ипак и даље крију одређену мистику која нас не оставља равнодушним ((Не отварај широм прозор. / Прерасло је пруће. / Можда заспиш. На превару. / Под крилом ти легне страх)

 

Песме са ашиковог гроба представљају једну веома мућну дубоко мисаону и заокружену збирку у сликама из којих у слаповима жуборе ријечи (Седефни одсјај унутар шкољке и шум непознатих мора). Ради се о тематској збирци гдје свака пјесма представља један дио мозаика, мозаика званог живот, који као и ова збирка завршава са умирањем, иза којег слиједи кад тад пад у заборав (мирисаће још земља и покисло лишће, али да ли ће толико далеко…). Ову збирку због свог метафоричног поетског језика (Твој зелени шињел носи отиске мог чела. / Заговарам звезде, / кошуље од коприве нудим да шијем лабудовима), који заводи читаоца, свакако не чека заборав. Напротив.

 

Са срцем на леру је збирка поезије са већински лако видљивим сатиричним елемантима и са ритмиком и сазвучјем коју је писао поетски зналац. Са необичним и несвакидашњим римама најчешће ослобођеним баналности (Око срца сам озидао бедем / с’ бодљикавом жицом и пољима минским, / хтедох, кад са њиме све рачуне сведем / да га запечатим кончићем вилинским), аутор се у појединим тренуцима нуди као мудрац да би у неки другим „глумио фрајера“ који би да буде и занимљив и освојив и саркастичан (Мој бол је био већи но Авала / кад си ме о’ладила к’о последњу шушу / да сам се питао где ли си спавала / кад је Бог људима делио душу). Квалитет сваке појединачне пјесме наткриљује могућу хаотичност ако се збирка посматра као цјелина.

 

Исписан кругом ријеке и птице налазим праслику своје душе je поетско прозни рукопис, који, иако се ради о првом рукопису својом зрелошћу умногме надмашује ту категорију, категорију првог рукописа. Аутор у пјесмама у прози показује свој пјеснички сензибилитет на исповједнички начин, у првом лицу једнине, откривајући нам своја сањарења (Сањар сам у видокругу твог срца што кроз исконску њежност враћа сјећање свијету),  недомуице, беспућа (Пошао бих кући кад бих је имао и пожелио загрљај жене кад би ме чекала), безнађа, те своје страхове (Страшна је ноћ са распетим облицима у клетви непронађеног дома), надања и усхићења. Исписан кругом ријеке и птице… је један аутентичан испис душе који ће у читаоцима поново да упали неке давно угашене романтичне фењере.

На крају нрукопис под шифром Бела рада говори о другима и другоме у нама и представља једно занимљиво пјесничко виђење наших знаменитих сунородника али и других знаменитих историјских личности (Сократ, Леонардо) који су оставили неизбрисив траг у поезији (Његош, Андрић, Црњански, Антић, Витмен, Дикисон…)  науци (Тесла, Цвијић..), музици (Ленон, Дилан…) и чија звијезда ни данас не блиједи, те одређених топонима Дунав, Ада Кале…) Свака пјесма садржи биографске или биоблиграфске податке о великану  о коме се пјева или у најамању руку асоцира на његово стваралаштво.

 

Похваљени рукописи:

 

1. “Песме, Мрачни ток неверних мисли“,   Миша Цанић
2. “Челични лептир“,   Вања Парача
3. “Љубав, чупање и пресађивање“,  Милена Мркела
4. “У вријеем ово“, Слободан Чуровић
5. “Песме,“    Зоран М. Јовановић
6. “Тајне белешке остарелог безубог тигра“, Драган Недимовић
7.  “Калиопин врт“ Гордеана Шолевић Суботић
8. ’’Кад ти матер надјене име“, Дајана Петровић

9.“Зеница од кестена“ , Данијела Нела Јевремовић

10.’Ја , Шарац“  , Сима Ћосин

 

Препоруке за штампу и објављивање:

 

1. “Соба набујалих речи“, Милош Јововић
2. “Врабац у чабру“, Драган Тошић
3. “Зелен страх“, Мирослав Костић Коле
4. “Кондоров слет“, Ернест Бучински
5. ’’Замало Лилипутанци’’,Александра Вујисић
6. Трновит сан, шифра Трн, Сњежана Ђоковић
7. “Запис Златоустових ученика“, Зоран Недељковић
8. “Уснутак“, шифра “Лејама’ Емилија Ема Чолак
9. “Кроз просторе и времена“, Дарко Стевић
10. “Уно моменто“, Јасмина Шикић

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА О ДОДЕЛИ НАГРАДА

ЗА НАЈБОЉЕ РУKОПИСЕ РОМАНА У 2023. ГОДИНИ

7. ДРИНСКИ КЊИЖЕВНИ СУСТРЕТИ

 

 

Стручни жири у саставу:

 

др Милутин Ђуричковић, Београд

мср Дајана Лазаревић, Београд

мср Невена Милосављевић, Косовска Митровица

 

Већином гласова донета је одлука о додели награда за најбоље романе на 7. Дринским књижевним сусретима у 2023. години.

 

Избор најбољих романа је захтевао пажљиво ишчитавање рукописа, размишљање о детаљима, психологији представљених личности и судбинама које су им ствараоци наменили. Сваки рукопис је био потписан шифром и чланови жирија нису имали увид у идентитет стваралаца. На овогодишњи конкурс је пристигло 35 рукописа.

Dragan Veličković, pesnik, slikar i kantautor

 

Драган Величковић, песник, сликар и кантаутор, рођен је 10. септембра 1963. године у Великој Сејаници код Грделице. По занимању је ликовни техничар дизајна. Пише од ране младости, песме објављује у зборницима, књижевним часописима и разним интернет порталима. Превођен је на енглеском, руском и немачком језику.
На више конкурса и такмичењима бива награђиван за своје стваралаштво.
Члан је удружења писаца Лесковца; УП ,,Чегар“ Ниш; УСУД ,,Поезија016“ Лесковац; КК „Дервен“ Грделица.

Kњига песама:

На хлебу и води, 2021;
У ходу ме уходе,2022;

ПОЕЗИЈА ВИНОМ ОБОЈЕНА - СОМБОР 2023

 

   

Saopštenje žirija za dodelu nagrade „Poezija vinom obojena” za 2023. godinu.

Na konkurs za pesmu o ljubavi i vinu, pod geslom „Poezija vinom obojena” u organizaciji NVO Informa i GB „Karlo Bijelicki” u Somboru, ove godine stiglo je više od 140 pesama od 119 autora iz Srbije i drugih zemalja.

Stručni žiri u sastavu: Dragan Babić, Goran Malbaša i Saša Radojčić (predsednik), doneo je 11. 8. 2023. jednoglasnu odluku o širem izboru autora u konkurenciji za nagrade.

To su: Aleksandar Gabona, Aleksandra Vujisić, Dragan Veličković, Ivana Milankov, Jelena Đorđević, Jovana Simić Rusa, Marija Lazarević, Olivera Marić, Renata Cvetkov, Silvana Marijanović, Tatjana Lekić i Čedomir Janičić.

Posle još dva kruga vrednovanja, stručni žiri je jednoglasno odlučio da dobitnici nagrade na konkursu „Poezija vinom obojena 2023” budu sledeći autori:

Silvana Marijanović, pesma „U vinograde”, prva nagrada;

Ivana Milankov, pesma „Za moj imendan”, druga nagrada;

Olivera Marić, pesma „U odsustvu”, treća nagrada

Aleksandar Gabona, pesma „Vino i voda”, posebna nagrada.

Žiri sa zadovoljstvom konstatuje da je istrajnost organizatora konkursa počela da donosi plodove, i da ovaj pesnički konkurs svake godine raste ne samo brojem prijavljenih autora i njihovih radova, već i kvalitetom. Najava tog kvalitativnog skoka mogla se videti još prošle godine, kada je prvonagrađeni autor bio Petar Matović, jedan od najvažnijih mlađih pesnika u Srbiji. Ove godine među prijavljenima na konkurs bilo je, po saznanjima članova žirija, najmanje 30 autora koji su objavili najmanje po jednu knjigu pesama (mnogi i više knjiga), desetak članova profesionalnih udruženja pisaca (Srpsko književno društvo, Udruženje književnika Srbije, Udruženje književnika Republike Srpske, Društvo književnika Vojvodine), a neki od učesnika su od ranije dobitnici pesničkih i književnih nagrada. Konkurs „Poezija vinom obojena” polako ulazi u glavne tokove književnosti, bar po kvalitetu radova.

Poetičko i generacijsko šarenilo donekle preslikava i četvoro nagrađenih autora. Uz Ivanu Milankov, nesumnjivo pesnikinju sa imenom koje najviše znači u književnom svetu, tu je troje mlađih autora. Mlađih, ali sa već znatnim književnim iskustvom, i važnim nagradama.

Pobednička pesma Silvane Marijanović „U vinograde” je pesma o ljubavi (ili bi trebalo da kažemo: ljubavna pesma), o ljubavi koja prelazi prepreke i koja bi mogla da se kruniše u ambijentu jednog vinograda, gde bi se dvoje ljubavnika prepustili tome da „malo mjesec gledamo / malo grozdove slatke / jedemo”. O slasti je, dakle, reč, a taj ukus imaju i vino i ljubav, možda i poezija. Geslo konkursa je uzorno reflektovano u pobedničkoj pesmi. Stihovi Silvane Marijanović ostvareni su jednostavnim, živim slikama, sa blagom notom humora i još blažom ironijom. Jasan iskaz, neopterećen preteranim stilskim figurama, jedan je od kvaliteta njenog pesničkog glasa.

Žiri čestita nagrađenima i zahvaljuje na učešću svim ostalim autorima koji su doprineli da konkurs „Poezija vinom obojena” nastavi svoj rast. Da nazdravimo u to ime. Živeli!

U Somboru, 14. 8. 2023. Stručni žiri:

Dragan Babić
Goran Malbaša
Saša Radojčić

Dragan Veličković iz Velike Sejanice, finalista ,,Preobraženjskog pojanja" u Nišu, treće godine zaredom.

 
PREOBRAŽENJSKO POJANJE XII
Jednoglasno donete odluke za osvojeno prvo, drugo i treće mesto, za poeziju i prozu na XII Festivali na dijalektima, PREOBRAŽENJSKO POJANJE XII:

REČ BAŠTINE, poezija:

1. Zoran Jovanović, Leskovac, Kacabać
2. Ravnopravno dele. Milko Stojković iz Smederevske palanke 

   i Dragan Veličković iz Grdelice.
3. Vesna Đurković iz Niša

REČ BAŠTINE, proza

1. Ovo je mesto ostalo upražnjeno
2. nagradu dele: Mira Đermanović iz Leskovca i Milko Stojković iz Smederevske Palanke.
3. Nataša Panić iz Pirota

Zahvalnicu SLOVO HVALE I ZAHVALE dobio je Vukadin Todorović iz Babušnice.
Nagradu RANKA RANĐELOVIĆ dobio je Srba Takić iz Vlasotinca.
Nagrađenima čestitamo!
Obrazloženje sledi na Festivaskim večerima.

                                                                                     

Часопис РАЗВИТАК - ГОДИНА LXII, BROJ 267, 2023

 

Idejno rešenje korica za knjigu KUMOVA SLAMA Dragan Veličković

 

Časopis za kulturu ŽERAVICE - Dragan Veličković

U prvom broju časopisa ,,ŽERAVICE'' objavljeno je nekoliko mojih pesama.
Časopis obiluje odličnim istorijskim traktatima, književnim kritikama, pričama, poezijom i aforizmima.
Zahvaljujem uredništvu

Velika Sejanica, fotografije, planinari...maj 2023

 

U časopisu SAVREMENIK - Dragan Veličković - pesme 2023

 

ЖЕЂ БУНАРСКА - Драган Величковић

 

ЖЕЂ БУНАРСКА

 

Небеска плавет у мом бунару

у кофи месец брат полумраку,

притисла жеђ ко грђ злу пару

бунарско-модри круг у оџаку. 

 

Напала суша крвнички жедно

решила дара да пређе мерку,

талог у залог, дну је свеједно

у плиткој води шиљак иверку.

 

Ено се образди поглед у води

страх од дубине-мера аршину.

Јек се од тамног круга одроди

помрачи, згасне небу цаклину.

 

Жеђ и спарина, два зла харача

ни кише ни лада, на жегу љага.

Заспале додоле поред сантрача

од плавог круга гласа ни трага.

ДАНГУБА ПТИЧЈА - Д. Величковић

 
ДАНГУБА ПТИЧЈА

Грана по грану нарасташ нарамку
Кућерак врапчеви, у олук не бива.
Земљу за сламку-грудва за јамку
Уљез не дангуби док дан снебива.

Шта год да било зрно ти кварљиво
Тропрсте наоштри у рашље сложи.
Кућера не бива на кварно-варљиво
Крилима скупљено перје помножи.

СА ЈАТАКОМ И ОРТАКОМ - Д: Величковић

СА ОРТАКОМ И ЈАТАКОМ


Ја голорук травољаком
он с ортаком и јатаком.
Ја у густиш све до браде
он у јендек, зелен-ладе.
Крвопијо крпељ мраву,
изгубићeш залуд главу!

У по ноћи бриде бедра
ето њега преко ребра.
Иде буљав, длакав, окат
натенане оштари нокат.
Нулте ли ми крви фришке,
како рије посред мишке!

Ал горчив сам за вечеру
вретeним у контра смеру.
Букти румен копривњача
пршти слама и сламњача.
У врат крпељ последица
обезглављен, без ножица.