ПОРЕЗ, ПРИРЕЗ, ГЛОБА
Дишеш ли ноћна, стражаро мртва
Бистрена од воде на одраз свикла.
Изувај, отпертлај, вољна ти жртва
Од грђе на горе, кућа се привикла.
Огрни пршљене, отопли најблажа
Донеси понуде мрв-грумен глини.
Од рога свирала игра ти најдража
С два ока разрока пороке расчини.
Расчини са грудне кости ми камен
Закити зобницу песмом пред мобу.
Оплети с додолом, наочит, стамен
ав порез отплати, прирез и глобу.
Удахни, чворљивом чутуром тучи,
За шевом ћурликни, за совом хучи.
уторак, 28. фебруар 2023.
ПОРЕЗ, ПРИРЕЗ, ГЛОБА - Драган Величковић
четвртак, 23. фебруар 2023.
НОКАТ СОЛИ
НОКАТ СОЛИ
Тамјане се хладна, јутра бела и долечна
Од балвана до тавана, ледник дувар дере,
Отеглa се голуждрава, месечина млечна,
Студ на прагу уздахтао као куче из потере.
У кући ни нокат соли куд из коже врашке
Кљунови ми иду напред опанци натрашке.
,
Чађ ужегла ољутила, очи док се пробораве
Уплела се сламарица у чупави пар чакшира,
Обелело, преболело, завејало све до браве
Без расола, чешња лука, сипљивог кромпира
.
У кући ни нокат соли куд из коже врашке
Кљунови цокоћу напред опанци натрашке
.
Словарица немушто ми песмопоји у ‘артије
Да је само две криваче, жутац проје горке,
Сувог дренка, рез сланине вина и туршије
Па нек веје док окопне травке чудотворке.
Кљунови ми иду напред опанци натрашке
У кући ни нокат соли куд из коже врашке.
понедељак, 13. фебруар 2023.
ČASOPIS NOVA STVARNOST
Stigao časopis "Nova stvarnost".
U nizu odličnih književnih ostvarenja književnika: proze, poezije, kritike...nalazi se i moja kritika na knjigu "U hodu me uhode" Dragana Veličković iz Leskovca.
Zahvaljujem se tehničkom osoblju Udruženja književnika Republike Srpske na distribuciji časopisa
ЖЕЂ БУНАРСКА - ТУГА
ТУГА
Нечујно шапне ко плитки поток
Од нокта оплете рез до под гушу.
Ко хладна росуља - пчелињи оток,
Опрли везеним ветром повијушу.
У венчац свијена да се не урекне
Док болом откаје, порубе, оконча,
Костима шупљим хладноћа утекне
Пред зору скорава празна ко омча.
И ћути подмукло не дише,трепери
Тио под плахтом сунчев стрмичак,
Кучине два хвата, мало је не мери
На тугу бел јастук - трн цвали чичак.
Сву ноћ по сопству, наоко марљиво
Грли ко побратим - рођени братак,
Зором ми сенак, снагом трављивом
С главом под крилом заспи на лакат.