ПУТ ЗА ИСТОК
Буди са мном
у данима
успаваним без видела.
У кошуљи с везом танким
што на суви дрен мирише.
Покриј ми очи одагнај страх
шаком распрши небо
од тмине.
Угарак буди мрак испод коре
ковитлац магловит
труњави вид.
Дошле су године јалове гладне
грозницом Старо сунце да сатру
шаке за жар пламен за ватру.
Ветар нек клевета мртву тишину
док ме за грудву слаб корен веже.
Буди на
узглављу светло у чаши
последња нада тајна бегунцу
Маши ми руком
Све док ме исток
на прозор
сањивог позна по сунцу
Нема коментара:
Постави коментар