Cveće od papira - Dragan Veličković

Nije zgodno u jutro rano
Kad otvoriš oči i digneš roletne,

Umesto komšije sa veknom hleba,
Anemičnog popa, pogled te sretne

Zadrhti ruka, prospe se kafa
Pred tobom staza belih peškira

Načisto čovek sa uma smetne,
Zalije cveće od papira

On vrelo sunce farba u crno,
Suzama bistrim ukine sušu

Shvata da nije više sav svoj,
Od kad ga život ščepa za gušu

Probuši oblak, iscedi nebo
Lice od jednom, raspala krpa

Sve bude mokro, sivo i bledo
Pariško plava, čioda, klupa

A preko puta orkestar svira
Limene trube, taj ritam znaš

Ko u ,,Baladi '' bude mu hladno
Očito teško podnosi falš

Pitam se samo, razmišljam sada
Što baš moj prozor od tol'kog grada

Dragan Veličković

Knjižara Stošić - Leskovac decembar 2019

Promocija zbornika ETE TAKOJ 

ПУСТА БОЉКА

Еј, мучена моја душо, век ни прође
у немање
трпи, штеди, ће поминеш, oстаремо
од чекање
Све ће јутре буде боље, це заради, ће се
стекне
на крај дође пуста бољка, па од зајтре буде
њекње.

Изеде ме, зацрни ме, разболе се у
зло време
спотураш се са бисадзи, сејеш, вране 
ваде семе
Запустело ко ноћ тавно, темељ трава
опколила
у нашу се малу кућу, нека беда
уселила.

На груди ми туга легла као магла 
на орање
кво ти вреде с'д ливаде, и слогови,
и путање
Детелина све полегла, пригрнула и
тополе
пусте ноге издадоше, нит' на горе нит'
на доле.

Џабе њиве, зрело класје, и плугови,
и дрљаче
шће ти сено и отава, и напукле
рамењаче
Ете ти ги сливе ранке, обруч, буре
и казан
старо лојзе ти пред очи, ноћ дубока,
неће сан.

Еј, сиромо, рано моја, године ни

прегазише,
крупне слузе ко градушка образи ми
намокрише
Шће ми живот ако твоје ступке по авлију
нема
пивни воду, одмори се, суђеница још се
спрема.

Измучена моја душо, век ни прође 
у немање
трпи, штеди, ће поминеш, остаремо 
од чекање
Све ће јутре буде боље, це заради, ће се
стекне
на крај дође пуста бољка, па од зајтре
буде њекње.

Драган  Величковић