Nije zgodno u jutro rano
Kad otvoriš oči i digneš roletne,
Umesto komšije sa veknom hleba,
Anemičnog popa, pogled te sretne
Zadrhti ruka, prospe se kafa
Pred tobom staza belih peškira
Načisto čovek sa uma smetne,
Zalije cveće od papira
On vrelo sunce farba u crno,
Suzama bistrim ukine sušu
Shvata da nije više sav svoj,
Od kad ga život ščepa za gušu
Probuši oblak, iscedi nebo
Lice od jednom, raspala krpa
Sve bude mokro, sivo i bledo
Pariško plava, čioda, klupa
A preko puta orkestar svira
Limene trube, taj ritam znaš
Ko u ,,Baladi '' bude mu hladno
Očito teško podnosi falš
Pitam se samo, razmišljam sada
Što baš moj prozor od tol'kog grada
Dragan Veličković
Нема коментара:
Постави коментар