Tuga stare potpetice - Dragan Veličković

Tuga stare potpetice

Umorne i pohabane puteve smo mnoge
prošle,
Ostavljena u prašini škripi stara
potpetica,
Često bile smo bez pertli, nepoželjne,
dobro došle
Udarane, izgažene i s naličja
i sa lica

Sad žali za starim đonom, izlizanim i bez
šare
Gazile su sa njim svilu, kaljuge i
trotoare
Ljutile se kad slučajno desna malo levu
kresne,
Dahtale od teških nogu, žuljale i bile
tesne

Gasile su žar cigare, odane i uvek
verne
Zveckale su, odzvanjale niz ulice
jednosmerne
Retko kada imale su kratki predah,
prazan hod
Gazile su kad je korzo, žestok marš i
mimohod

Cupkale su na osmehe, klizale na
obećanja,
Psovale bi muke teške, ljutile se kad bi
peške
A najgore pamte dane kad bi došle
iz kafane,
Po pravilu nepisanom uvek bile
popišane

Ove nove, lakovane, kao pale sa
plafona
Ne znaju da život vara, ni trunčice
od bontona,
Svakoj će bez izuzetka pokloniti noć
duboku
Srećna biće štikla ona, koja dobije
fioku

Dragan Veličković