OČITO POSPAN - Dragan Veličković

Ja nisam kao oblak, budala, bez cilja u plavo da
lebdim visoko
Kad me poželiš sa vetrom dođem, ko vrabac o prozor
tresnem žestoko
Pa se ko senka šunjam na prste, šuplji mi dzepovi
zbog ravnoteže
Manžetne vlažne drhte od treme, dobro ti dođem
ko loše vreme

Brine me vetar perverznjak stari, prospe ti kafu
otkopča bluzu
Haljinu zgužva, pobaca stvari pod tužnim okom
osuši suzu
A ti kao neka plačljiva kiša, kad me u svoje
snove uvedeš
Niz staklo klizneš ženski lagano, mokra do jutra
kraj mene predeš

Onda se trgneš, ne shvataš ništa, zbunjeni mravi
po tvojoj glavi
Da li da tuguješ ili da slaviš, snove sa opuškom
gaziš po travi
Na kraju jastuk moj stari znanac, očito pospan
kako i ne bi
Stegne te kao tugu pijanac i kaže jutru
'ajd ruke k sebi