ПОЖУРИ ПОЛАКО - Драган Величковић

ПОЖУРИ ПОЛАКО

(Јужноморавски говор)

Кад сви литну нагл'вачке
Он пожури пол'гачке,
Заглављено ч'с одглави
Покварено још поквари,
Кад га куде он се 'фали,
Кад га мрзе он ги жали
З'инат фарба контра плот
Све шарени, његов клот.

Два камена он посвади
Ко рођени ги завади,
Накуд извор се упути
Док је бистар да замути,
Од ракију препек јак
Прави паток од мерак,
Расипује док сви точу
Сви у клин он у плочу.

Што исплету он расплића,
Док шарају он им смића
Сламку жвака, они раде
Искубе им, што посаде
Трипут мери, па ократи
Брз на језик затој пати
Кад балдишу, рипне, скочи
Помогне, уз брдо кочи.

Ништа, неки пут не свата
Цели дан, скакутке вата
Суво сено двапут суши,
Све што здене на мрак сруши,
Ал'да буде  све још горе
Посејано он преоре,
Глупав торник кад му дође,
Живот га ко коску глође.

Брига га за кишу, сушу
Док не дође му под гушу

Драган Величковић