ПУСТА БОЉКА

Еј, мучена моја душо, век ни прође
у немање
трпи, штеди, ће поминеш, oстаремо
од чекање
Све ће јутре буде боље, це заради, ће се
стекне
на крај дође пуста бољка, па од зајтре буде
њекње.

Изеде ме, зацрни ме, разболе се у
зло време
спотураш се са бисадзи, сејеш, вране 
ваде семе
Запустело ко ноћ тавно, темељ трава
опколила
у нашу се малу кућу, нека беда
уселила.

На груди ми туга легла као магла 
на орање
кво ти вреде с'д ливаде, и слогови,
и путање
Детелина све полегла, пригрнула и
тополе
пусте ноге издадоше, нит' на горе нит'
на доле.

Џабе њиве, зрело класје, и плугови,
и дрљаче
шће ти сено и отава, и напукле
рамењаче
Ете ти ги сливе ранке, обруч, буре
и казан
старо лојзе ти пред очи, ноћ дубока,
неће сан.

Еј, сиромо, рано моја, године ни

прегазише,
крупне слузе ко градушка образи ми
намокрише
Шће ми живот ако твоје ступке по авлију
нема
пивни воду, одмори се, суђеница још се
спрема.

Измучена моја душо, век ни прође 
у немање
трпи, штеди, ће поминеш, остаремо 
од чекање
Све ће јутре буде боље, це заради, ће се
стекне
на крај дође пуста бољка, па од зајтре
буде њекње.

Драган  Величковић