Zamislim se tako često, čini mi se
il se varam
S nekim stalno ja u glavi, svađam se
i razgovaram
Šapućem li ja sa njima ili razgovaram
sa mnom
Pitanja bez odgovora ostanu
uglavnom
Misli čudne, poludele, hoće da me
skrenu s puta
Panika me laka hvata da mi razum
ne zaluta
Pođem levo, one levo, okrenem se one
desno
U glavi mi opšta gužva, teskoba i
baš mi tesno
Ne razumem šta je njima, stanu tako
pa se čude
Kad me prvi san uhvati, one se baš tad
probude
Ako krenem da ih bistrim samo li se malo
drznem
Umoran pred zoru padam i mutan
se smrznem
Brzoplete i zbunjene, jedno misle drugo
kažu
Nekada se zarumene, kada primetim
da lažu
Trudim se da sve razumem, i u stopu da ih
pratim
Kad zaćute jednog dana, možda nešto
ipak shvatim
Dragan Veličković
