PLAVI ČAJNIK - Dragan Veličković

-ДРАГАН ВЕЛИЧКОВИЋ-

ПЛАВИ ЧАЈНИК

Скидам капу, гутљај љуте, крстим се и чудим
Газим преко меког перја чавки и фазана
Ко утрина бол широка, села ми на груди
Преко плота чујем жагор, чини ми се,  људи

Испод црепа, чуваркућа с тешком муком клија
Поред прага љуте змије, душмани и крвопије
Иза врба по ливади, неко коси моју траву
Наврзло се зло на мене као чичак на рукаву

Гледам крушку олистала насред моје собе
Под тежином густог мрака, сећања ми шкрипе
Оскудно је светло, бело, шуња се тишина
Плави чајник, једна шоља, туга и прашинa

А ја трпам у џепове,мирис лишћа шаку дрена
Маховину, тиху воду што се цеди из камена
Воштаницу и босиљак за болесне од самоће
Чим утихне ово јагње, у грудима што цвокоће

Ишао бих да коначим ал ми нико није близак
Осим греде нагореле, што јој кору здроби жижак
Чупам бусен за под главу, последњег ми упоришта
Па одмах ко заклан заспим, као да ми није ништа