Могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем
Док неко врло, смишљено ради
Да ме са самим собом завади
Зато сам очајан, по мало бесан
На дно ме тешко безнађе вуче
Ја немам појма ским сам и где сам
Шта ли је данас, сутра ил јуче
И нема смисла и нема реда
Нисам ни овде још мање тамо
Живот са стране стоји и гледа
И прстом не мрда, а баш се знамо
Не бих га мењао, нема тих пара
Виси о концу и једва стоји
За мене гине, страда и вара
Добро је каже, и кад се боји
Баш се трудим да га разумем
Некад га опсујем, ређе и пљунем
А њега брига, јасно се види
Махне и каже, слободно иди
А могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем
Док неко врло смишљено ради
Да ме са самим собом
Нема коментара:
Постави коментар