ПРЉАВЕ КИШЕ - Драган Величковић

Под олуком, мокре птице у страху се гнезде
непрестано капљу хладне и
прљаве кише
изнад главе, гологлаве
паучине језде
сан ми дође и овлаш ме, само
омирише
Мракови ме црни трују, није богзна штета
о мојој се глави ради ако
добро чујем
сад у време поста, Господњега лета
на капији стављам резу
и у себи псујем
Док тумарам по авлији као кучка стара
по зиду ми клија жито
ил осећај вара
кртичњаци, мравињаци, никли
на све стране
водопије окалемим, режем родне
гране
Под јастик ми сув босиљак и хајдучка трава
бисери се багрем стари
ноћ тиха и глува
није добро да се моје обистине
слутње
кроз стиснуте зубе пијем
туђе воде мутне