ВЕТРУШКЕ

Утринама опустелим ходам да не затрем семе
И ћораво и сакато све кренуло против мене
Отегли се дуги сати и времену мутном слеп
Шуто, кусо и рогато сви каменом на мој цреп

Разнеле ме као плеву ветрушке и ветрушине
И веју ме кроз решето у грашишту од прашине
Као кроз иглене уши провлаче се по имању
И прете ми завршићу на дрвнику или пању

Чувар поља, чуваркућа, месечина и сметлишта
Развлаче ме ко кучину просипају на буњишта
Слогове ми поткопали, изворе ми трују бистре
Осушили нерезине и ластаре сорте чисте

Промрзле ми прсте газе, на ступку ми праве сенку
Коледари и лојзари док играју пипиревку
Ја треперим као лишће старих гижа у октобру
Прве слане забелеле ја још с њима водим борбу

КОРИТАРИ - Драган Величчковић

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда

На све стране кланфе, шарке узенгије и галама

Глуво доба, ја не спавам, као тесто густа тама

И Цигани и каури изгледају забринуто

На промаји изгужвано моје сомотско капуто

Пропале ми џезве лонци ено крпе калаџије
Најма банка колко дана, због душмани гочобије

Шкрипе зуби порцелански на добошу пукла пречка

По соби се вртим као изнемогла штрба  мечка 

Коритари сву ноћ  бију, чупају ме из багламе

Чокано по таван вршља, не могу да спавам стра ме

A ја само с  душе хоћу да орибам мало рђе

Да не тражим и не просим од живота  милосрђе

Да ме пусте да избледим, огулим на торби шару

Да замотам и запалим као господин цигару

После нек ме калаишу, нек шмирглају и сјај дају

С  гвожђуријом на комаде могу да ме распродају

А ти куме жив ти деца да знаш како глође беда
Бацио би  петобанку онако тек ради реда
За гараве лепотане,по шарено перо  петла
Дабогда ти очи  бистре и јутра ти била светла

 

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда

КЛАСЈЕ - Драган Величковић

У крошњи је месец бели
Ознојио бело чело

У пепелу цика, вриска
Од бисера бела ниска

Залегла је свила бела
Поред два камена врела

Зрно бело Божји дар
Ноћник бодри бели жар

Не признаје зрно вече
Све док прсте не опече

И док беле шаке бар
Малчице не буду гар

БИОГРАФИЈА - Драган Величковић

Драган Величковић песник, сликар и кантаутор

Рођен је 10.09.1963 у Великој Сејаници код Грделице.

По занимању ликовни техничар дизајна

Члан је УСУД   „Поезија 016“, у Лесковцу

Удружења писаца,,ЧЕГАР” у Нишу  и

Нишког песничког круга.

Пише од ране младости, песме објављује у књижевним

часописима и разним интернет порталима.

Превођен на енглеском и руском језику.

На више конкурса и такмичењима бива награђиван за своје стваралаштво.

У Вучју на конкурсу ,,Слапови Вучјанке“ 2020- треће место.

На фестивалу писане речи на дијалекту,,Преображењско појање“

у Нишу,2020- треће место и тако даље.

Узима учешће у заједничким збиркама поезије:

„Шта све стане у једну љубав“ -  КК Дервен, Грделица 2005.

„Ете такој“ -  Поезија на дијалекту,  Врање  2019.

„У срцу југа“ - Поезија 016,  Лесковац 2019.

У  припреми су му две збирке песама од којих је једна на дијалекту.

Живи и ради у Великој Сејаници.