ВЕТРУШКЕ

Утринама опустелим ходам да не затрем семе
И ћораво и сакато све кренуло против мене
Отегли се дуги сати и времену мутном слеп
Шуто, кусо и рогато сви каменом на мој цреп

Разнеле ме као плеву ветрушке и ветрушине
И веју ме кроз решето у грашишту од прашине
Као кроз иглене уши провлаче се по имању
И прете ми завршићу на дрвнику или пању

Чувар поља, чуваркућа, месечина и сметлишта
Развлаче ме ко кучину просипају на буњишта
Слогове ми поткопали, изворе ми трују бистре
Осушили нерезине и ластаре сорте чисте

Промрзле ми прсте газе, на ступку ми праве сенку
Коледари и лојзари док играју пипиревку
Ја треперим као лишће старих гижа у октобру
Прве слане забелеле ја још с њима водим борбу