петак, 9. октобар 2020.

EВО ВИТЕ КАСАПИНА

Кад ветрови зајесене у јабуке гологране
Хладноћа у кости зађе заледи се и остане
По авлији кад утихне крупна стока и живина
Ето Вите касапина, сеоскога душманина

Познају га све авлије, сви керови и капије
Домаћини галамџије господа и бађавџије
гази тромо мрзовољно, по обору својевљно
Прсти масни и каљави кренуо је да брљави

Док свој поглед страхом слади тргне љуту среће ради
ja помоћник том убици држим јагње на узици
Два пут кључа вода врела, двапут качи на ченгела
не мож човек да запати колко може тај да смлати

тај би мого кад попије самог себе да убије
ил је можда рећи боље да самог себе да закоље
у оку му видим жишку ону љуту рабаџијску
да је неко друго време тај би сечивом на мене

Мисао ме једна гања када спава, да ли сања
Да ли му на очи дођу, мекетања и блејања
А он неда ни две банке дере кожу за опанке
Од друге за гајде танке да с њим цвили тугованке

мирно чекаш или одеш, кост ти глођу или глођеш



Нема коментара:

Постави коментар