КОРИТАРИ - Драган Величчковић

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда

На све стране кланфе, шарке узенгије и галама

Глуво доба, ја не спавам, као тесто густа тама

И Цигани и каури изгледају забринуто

На промаји изгужвано моје сомотско капуто

Пропале ми џезве лонци ено крпе калаџије
Најма банка колко дана, због душмани гочобије

Шкрипе зуби порцелански на добошу пукла пречка

По соби се вртим као изнемогла штрба  мечка 

Коритари сву ноћ  бију, чупају ме из багламе

Чокано по таван вршља, не могу да спавам стра ме

A ја само с  душе хоћу да орибам мало рђе

Да не тражим и не просим од живота  милосрђе

Да ме пусте да избледим, огулим на торби шару

Да замотам и запалим као господин цигару

После нек ме калаишу, нек шмирглају и сјај дају

С  гвожђуријом на комаде могу да ме распродају

А ти куме жив ти деца да знаш како глође беда
Бацио би  петобанку онако тек ради реда
За гараве лепотане,по шарено перо  петла
Дабогда ти очи  бистре и јутра ти била светла

 

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда