Гракталице - Драган Величковић

 

Преко вода и вртача,чамотиње
пуних шака
упекла је иловача,
даровница од предака
гракталицe отеро сам
али чуј не лези враже
иду воде, да ме воде или да ме
окураже.
Можда су то моје кости на
трпези од камена
или моје крње зделе,
патње сунца тих времена
Док ја себе натпевавам
траве расту наопако
стрепње чувам не дајем их
ни будзашто ни олако.
Гласови у глави лају, пусти
отров чемерико!
Мајчину им мајку њину,
грмља ли им
грмоликог!

Светолик Станковић, лесковачки писац - Приказ збирке позије НА ХЛЕБУ И ВОДИ Драгана Величковића

НА ХЛЕБУ И ВОДИ

Пред нама је најновија збирка песама, већ афирмисаног песника Драгана Величковића( 1963. - Велика Сејаница код Грделице), под лепим, асоцијативним, називом НА ХЛЕБУ И ВОДИ. У чему је асоцијативност наслова?
Мудра Исидора Секулић говорила је, и у складу са својим речима живела, ‘’човекможе живети само охлебу и води, ништа више није му потребно’’.
Песник Драган Величковић, избором наслова збирке, али својим песничким стилом и вјерују, сигуран сам, живи само за своју поезију, на хлебу и води. Све што није поезија, мало му је, или готово неважно.
Одмах на почетку ваља рећи: ради се о зрелом песничком остварењу, о поезији вредној пажње читалачке публике.
Наоко различите по тематици, песме садрже у себи дубоку поруку песникове забринутости и неспокоја који га окружују. Варљивост времена и пометње међу људима, непрестане су теме присутне у стиховима ове невелике збирке. Управо у томе се огледа значај свакога певања и песника. Певати о стварном животу, о несаницама и невољама које наваљују на човека, задатак је истинског песника. У том смислу Драган Величковић је одредио себи место, трасирао песнички пут, са којег, надати се, неће скретати.

Сваког јутра неко оплакује
Моја поља
...............................................
Арије ме грудоболне нађу саме
После свега
Дах трепери, врелина ме
До костију разбаштини
.......................................................
Да ли неко можда данас, пева
Оду мојој срећи
И да хоћу од те песме никуд
Не могу утећи

Већ у првој песми ове збирке, НЕКО ПЕВА, читалац се сусреће са поезијом дубоке симболике и комплексног песничког поимања живота. Песник се одмах јасно декларише, од те песме, као ни певања, не може утећи. И не треба!
Има у овој поезији правих бисера, над коима се треба задржати и размислити о њиховим порукама. Један од тих бисера гласи:

Живот са стране стоји и гледа
И прстом не мрда, а баш се знмо

Зар не би већина нас читалаца ових стихова могла да каже исту скаску о свом животу, о његовој незаинтересованости за нас док се батргамо у блату и мочвараама свакодневља, домаћег и светског.
Човек је најчешћа тема поезије, што је сасви разумљиво. Од хеленских времена, до ових дана свакојаких лудила којапреплаљују свет и његове житеље, озбиљни песници баве се судбином обичног, тзв. малог човека. Драган Величковић не бежи од те теме, на себи својствен начин, што му се мора признати као предност над многим песницима његове генерације

Слегла се прашина
Пукотине ситне и јефтине речи
Капале су сумњичаво, језиво полако
То, нажалост, нико
Не може да спречи

Има у овим стиховима, по нашем мишљењу, понешт Момчила Настасијевића, а ли и певања од Васка Попе и Бранка Миљковића, до Стеве Раичковића. Не сматрамо то мањкавошћу поезије Драгана Величковића. Напротив. Сви смо ми нечији ђаци, тако некако каже Андрић. Учити од најбољих учитеља права је мудрост, које се треба држати.
Опште је мишљење да у певању свакога песника, па и у збиркама поезије, увек се истакну једна, највише две песме, по којима се препознају и песници и збирке. Нису ли Мостарске кише синоним за песника Перу Зупца. По тој песми га препознају сви којима је поезија на срцу, а написао је још толико других песама. Мику Антића препознају по Плавом чуперку, а Милана Ракића по Симониди.
У збирци песама, НА ХЛЕБУ И ВОДИ, издвојили смо чак три веома успешних песама, што не значи да су остале неуспешне, али ове три одскач за копље или два испред. То су песме:
НА ХЛЕБУ И ВОДИ, по којој је збирка добила име, потом ИМАМ КИШУ и песма на дијалекту ПУСТА БОЉКА.
Кад у једној збирци издвојимо чак три најуспелије песме, то значи да је вредело читати је, а песнику служи на част.
У првим двема песмама песник Драган Величковић достиже свој врх песничкога израза и приближава се оној невеликој дружини српских модерних песника који су обележили српско песништво Двадесетог века. Ово кажемо без бојазни да нам се приговори претеривање. Свако поновно читање ових песама уверава нас да не претерујемо.
Посебно је занимљљива и за менталитет Јужносрбијанца пријемчива песма Пуста бољка, на дијалекту. Мислимо да би се ова песма морала наћи у свакој антологоји пеништва на дијалекту.
На крају свакако трба нагласити да се Драган Величковић својим песничким изразом, снагом и зрелошћу поетскога казивања сврстао у ред првих и најбољих песника Јужне Србије, али и шире. Песник је то заокруженог, потпуног и особеног песничког стила.
Збирка песама НАХЛЕБУ И ВОДИ то недвосмислено показује.


Светолик Станковић
српски књижевник

Рзултати конкурса Књижевни клуб 21, Смедеревска паланка 2021.

 

 Књижевни клуб 21, Смедеревска Паланка 

 

Резултати Седмог песничког конкурса Књижевног клуба 21, Смедеревска Паланка    ,, Паланачко поетско лето 2021“

 

Жири: Мирослав Јозић, Сања Радуловић и Славиша Крстић, 10.10.2021. одлучио је о награђенима и песмама које ће бити заступљене у Изворнику 11.

Прво место: Биљана Станисављевић, Параћин, Ватра, шифра: Беле рибе

Друго место: Милан Бајчета, Пљевља, Вечност, шифра: Милешевац

Треће место: Марко Поропатић, Београд, Са друге стране зидова, шифра: Нишчи

Похвала: Драган Величковић, Велика Сејаница (Грделица), Лударе гљиве, шифра: Оморина

Похвала: Бранко Јечменица, Сањај ме сестро, шифра: Гризли

Заступљене песме у зборнику:
Биљана Станисављевић, Параћин, песме: Месечева жена; У фебруару
Милан Бајчета, Пљевља, Црна Гора, песма: Казивање поезији
Марко Поропатић, Београд, песме: Лекција о одласцима; Нешто о ономе што је твоје
Александар Ђурић, Пожаревац, песма: Еп о скелеџији
Мелиса Хајрић, Славиновићи (Тузла), БиХ, песма: Моја мама
Радмила В. Стојановић, Зрењанин, песма: Буди ме
Јелена Трајковић, Зајечар-Београд, песма: Љубав и вино
Душан Пејаковић, Подгорица, Црна Гора, песма: Похотљива баналност
Радован Сунђелић, Шабац, песме: Под грмом дивље купине; У Маријином винограду
Синиша Рудан, Београд, песме: Коњи другим пољима јуре; Не сањају се испуњене жеље
Силвана Лазић Алексић, Горњи Теслић, Република Српска, песма: Јецаји у ноћи
Милош Марјановић, Београд, песма: Ако ме пожелиш
Кристина Павловић Рајић, Земун поље, песме: Грозд; Сада, овде
Андријана Попадић, Лешак, песма: Рађање
Милка Стефановић Мими, Београд, песма: У твом сјају
Горан (Раде) Пилиповић, Бања Лука, Република Српска, песма: Опет пролеће
Оливера Синђелић, Шабац, песма: Славуј пева у врту
Дарко Стевић, Београд, песме: Смирај; Светло зрно
Весна Радовић, Београд, песма: Писмо
Драган Маринковић Драма, Ниш, песма: Љубим те
Јелена Д. Крезовић, Београд, песма: Непрестајање
Милан Манић, Панчево, песма: Идеја
Емилија Живојиновић, Крагујевац, песма: За пуни удах живота
Неранџа Нена Костић, Мосна (Доњи Милановац), песма: Извештај с брвна
Невена Милосављевић, Звечан, песма: Последњи Фауст
Зоран Антонијевић, Младеновац, песма: Визија у сенци цркве Светог Николе
Неда Радосављевић, Јагодина, песма: Видим те
Живко Букоња, Бор, песма: Горко
Крсто Вуковић, Будва, Црна гора, песма: Несаница
Николина Ковачевић, Никшић, Црна Гора, песма: Ксенија
Јелена Ковачев, Београд, песма: У туђини
Јелена Цветковић, Поповац (Ниш), песме: Записана у камену; Завист
Ђурђија Перуничић, Пожега, песма: Нада
Анастас Настевски, Павлиш (Вршац), песма: Фарма мува
Драгана Мрђа, Нови Београд, песме: Новембарска ноћ; Тканица
Братимир Петровић, Кладово, песма: Венчање
Весна Јосиповић, Београд, песма: Претвори ме у цвет
Јернеј Кустерле, Јесенице, Словенија, песма: Изгубио сам песму
Јовица Ђурић Мајор, Ниш, песма: Ноћ ми је кулиса

Хвала свима на учешћу. Потписане песме, нису ушле у разматрање. Благовремено ћемо најавити време одржавања манифестације, уручења награда и представљање зборника.

У СРЦУ ЈУГА - Промоција заједничке збирке песама - УСУД -Поезија 016, октобар , 2021. Бојник

 

МТРВЕ ПЧЕЛЕ-Драган Величковић

Две мушкатле у камену драги Боже каква слика
Празна гнезда ноћ притегла стрме кровове црвене

Мртве пчеле још трепере ко стотине болесника
Може бити чак и више ако додам ту и мене

Љути коров од данас је лековито биље благо
Пршти восак по ноктима свако свеца свог имаде

Писмознанци-лицемери величају шта им драго
Пророци се накотили злог ђавола семе саде

Чувам муњу испод чела још ми није све отето
Воденична бука носи белег-хладна радовања

То што некад беше свето сад је пусто и проклето
Постадоше звезде слепе због сујете и незнања

Изнемого посрнуо да ли да се неук правим
Од ивице странпутице негде себе да сакријем

У окове у тамницу празну главу да оставим
Kад безнађе буде прошло да се одједном појавим

Драган Величковић- 10 књига у ужем избору за књижевну награду ,,Србољуб Митић, Мало Црниће

 

Биографија - Драган Величковић, 1963.

 

Драган Величковић, песник, сликар и кантаутор
Рођен је 10.09.1963 године у Великој Сејаници код Грделице.
По занимању ликовни техничар дизајна
Члан је УСУД „Поезија 016“, Лесковaц; КК,,Дервен“, Грделица;
Удружење писаца Лесковац; Удружења писаца,,ЧЕГАР,” Ниш;
Објавио збирку песама ,, На хлебу и води“
Пише од ране младости, песме објављује у књижевним
часописима и разним интернет порталима.
Превођен на енглеском и руском језику.
На више конкурса и такмичењима бива награђиван за своје стваралаштво.

Живи и ствара у Великој Сејаници.