Преко вода и вртача,чамотиње
пуних шака
упекла је иловача,
даровница од предака
гракталицe отеро сам
али чуј не лези враже
иду воде, да ме воде или да ме
окураже.
Можда су то моје кости на
трпези од камена
или моје крње зделе,
патње сунца тих времена
Док ја себе натпевавам
траве расту наопако
стрепње чувам не дајем их
ни будзашто ни олако.
Гласови у глави лају, пусти
отров чемерико!
Мајчину им мајку њину,
грмља ли им
грмоликог!
Нема коментара:
Постави коментар