ЖАОКА И МЕД
Уплеле се зујалице у корење цветоносно,
преко неба узаврелог таламбасни урнебес.
Просипа им лаки ветар прах божији медоносни
извиднице плешу с травом, свој заносни плес.
У воштаном саћу клизе од нектара росне нити
на различак дан мирше на жалфију и бусење.
За матицом танкокрилом, треперави рој се кити
доносећи у одаје, жеђ купине, цветно бдење.
И док капље медовина тек отета од ливаде,
опијене благопевом радилице пуне саће.
Бремените трмке цуре, на белoм се воску хладе
и загрћу мед-погаче, чувај Боже од недаће.
Зањише се потом платно, босиљак и бистра вода
да се опој зрелог меда под копреном не урнише.
Пчеларима браде трну, од жаока жар убода
Тешко полену и сунцу, густом роју понајвише!
Нема коментара:
Постави коментар