Тешко кову,тешко мени
поред јаза -вода пени.
Влачарице брсте вуну
голуждравом црном трну.
Труне тани плетак шуме
шар-плетиво мрсе чуме.
Корен пуца гротло рије
беже кошуље од змије.
Камен дроби и пресеца
у прозору два месеца,
у месецу вучја њушка
треперава ко ветрушка.
Нек шибају до сванућа
Прети стари добри кум.
Далеко им лепа кућа
и широки бели друм.
Јер у свакој љутој бици
пострадају очевици.
А остану руком брани,
грђег-грђи, готовани.
Нема коментара:
Постави коментар