понедељак, 31. децембар 2018.

Oblici

Sve je bilo jako i ustreptalo
Oblici su tražili oblike,
nevolje i neprilike.
Simbolične glave,
krivo nacrtane,
su plakale i jele.
Glave poreznika
međusobno ordenje dele.
Srce je tražilo ljubav,
mozak razum.
Tačno u ponoć
registrovani su strasni
poljubci
na rešetkama
jedne ćelije.
,,Sve najbolje u Novoj godini "
reče zid.
Hladna,
mrtva priroda.


Dragan Veličković
Decembar 1983

недеља, 30. децембар 2018.

Ruski pejzaž

Mariupolj - Ukrajina 1993


U kišnoj noći, puževe gazim
samo srećni umaknu u travu,
u grudima mojim ledeni Sibir,
šešir sam sačuvao
ne znam dal' ću glavu.
Plava ruska žena, miriše na duvan
ja na lošu votku, kaladont i hlor,
ušli smo u apartman,sanatorij "Metalurg"
štiklom cupka nervozna je
hoće novi krug.


A napolju nevreme,a napolju kiša
senke njenih stopala na delu plafona
dotrajali oluci dobuju i zvone,
kao stara zvona
od Volge do Dona.
Iz džepa mi trava raste,
po hartiji slova cvile
mastilo i crni čaj
puževi po kosi mile.


Opominju kazaljke, plehanog sata
da je vreme da se beži,
nokti puni blata,
mokra trava blagi sjaj
poljubac i to je kraj,
sunce, tajga u dolini
ruski pejzaž fini.


Dragan Veličković

Posna pesma

(Prizrensko - timočki dijalekt / južnomoravski govor)

Ustao s'm rano, ne vata me s'n
na pijac ću idem, pazarni je d'n
zgrejao sam lonče,mekanu rakiju
dve, tri da popijem,pa ću idem u čaršiju.
Treba istrgujem, positnice za slavu
pod mišku mi ceger,a kačket na glavu
u novčanik 'iljadarka i još neka banka
žena spisak napisala,debel k'o čitanka.

Prvo s'm kupija najgolemu sveću
tražio sam,prevrtao,al' nemaju veću,
kadilnicu,svećnjak i malo tamnjan,
ondak zidni kalendar,po spisak i plan.
Na palanzu mrzle ribe,pet flaše zejtin,
za banicu t'nke kore,oriz beli,fin
meljan biber,sol,vegetu neku veknu 'leba
salvete i č'čkalice,šta li mi još treba.

Za kolači dve oblande,šećer ,margarin
čokolade za kuvanje,keks i taj gustin
kupio sam valjda sve,sneg poče da veje
ode čiča u kafanče,malko da se zgreje.
Pogreja se u kafanče,kusur vrza u maramče
pa s prvog komšiju ,pravac u avliju
a k'd tamo sve se sija,onomad sam okrečija
da ne kažu lele boške,kakve su im ćoške.

Žene peru čaše,tropaju tanjiri
u šporet se ribe prže,lep se miris širi
beli lukac čisti,naša baba stara
žena kolač omesila, a sada ga šara
A ja sam zadužen,za klupe i astali
za rakiju , vino ,čaše i bokali
sednu pored prozor,zamaglila stakla
zapali cigaru,druga mi je pakla.

Pa se nešto sećam,kad s'm bio mali
s kondir smo gosti za slavu vikali
u gumene čizme,i čupavu glavu
- Pozdravlje od tatka doveče za slavu !
S'd je drugo vreme, ali nema veze
'ajde mi polako da turamo meze,
astali dugački kao nekad pre
samo se sekiram d'l će stane sve.

Trpeza ukrašena kao da je slika
krastavčići,kisel kupus zalučena paprika,
iz turšiju ,jedre bele,ljute papričice
karfiol,salata ruska,malko ljutenice.
U korpice kifle meke,banica s kupus,
posne punjene paprike za svačiji ukus
stiže vruć prebranac,da poližeš prste
i na kraju ribe,neznam kol'ko vrste.

E s'd kolačići rolati,oblande
lepi odovuda,još lepši odande,
bajadere,vanilice, u usta se tope
umoran s'm oće oči da se sklope.
Eve gi prvi gosti,tropnu mi kapija
dzabe kuče laje, lanac sam skratija
- Zdravo živo,domaćine ,nek ti srećna slava!
- Nemoj se sobuvate,dobro,ako,'fala.

Napuni se kuća ,dođoše mi gosti
sve rođaci i komšije,da se slavi i popije
kuj od koga poubav,ma jedna milina
eve gu ide tetka i čiča i strina.
Žena se snuždila ko žalosna vrba
mrdni mori malo ,eve ga kum Srba
ajde kume sedi,kude ti odgovara
nemoj pored prozor,mož' te promaja prevara.

Krstimo se,dok kolač sečemo
sveća gori,pominjamo sveca
da je prosto i blagosoveno
slava,žito,i vino crveno
Slavimo sve isto ko i naši preci
vera nas je održala ispričajmo deci
Da smo živi ,srećni, veseli i zdravi
I večno da bude mira u državi!

Dragan Veličković - Decembar 2018

Molska -instrumental music / D. Veličković

Autorska instrumentalna kompozicija

Može se preslušati klikom OVDE



субота, 29. децембар 2018.

Čovek

Čovek je umočio jezik
U čaši jogurta
I pisao parole po mračnim
Zidovima sumnje
Onda je pukla noć
Onda je vrisnuo mrak
Na trenutak grozna i jeziva tišina
I čovek je nestao
Bez apela za pomoć
Dok tramvaj koči

I škripi šina

Istina ubija 

Kad je pokrije prašina
Hladne kapi
Sumnje
Crna površina
Nažalost niko
Ne može da spreči
Visoku cenu
Za jeftine
Reči


Anoreksična kurva
Tu na trotoaru
Arlauče sa njom
I njeno belo pseto
Da nije možda uzicom pudla
Vezala čoveka
Slučajno
Eto


Večeras biće
Prazna bordo soba
Dok osuše suze
Bistra slana voda
Čoveka nema
Nema ni noći
Otkucava jutro
Čovek neće
Doći


Dragan Veličković


Tužija me komšija

 (Prizrensko - timočki dijalekt / južnomoravski govor)

Advokati , porotnici,gospodine sudija
ja nesam budala vojsku sam služija ,
došaja sam po poziv ovaj me tužija ,
učeni ste pa rešite koj je više pogrešija. 

Svedoci u hodnik, što se pravu važni,
pola su mu familija a pola su lažni.
Eve na primer, ovaj visoki što mukački gleda,
'Opšte neje bio tuj , čuvaja je goveda.


Neću s'd po hodnik tuj da pravim svađe,
koj krivo orati od Boga si ga nađe,
U sud da dolazi neje nikom milo,
po red ću da ispričam sve kako je bilo. 

Od proletos on se č'čka, b'š se namerija,
s volovi mi mlado žito , amitom zgazija,
videli ga onaj dan, čovek mi je rekja ,
najubava četri hrasta da mi je isekja.
 

U selo ga nikoj ,ne smatra za čoveka,
to je špijun, izelica, narav mu je preka
to je temerutin, teška prokletija
svaki mesec dana on bi se tužija. 

Jedno veče vodim krave da napojim u dolinu ,
k"d ete ga neki kašlja u moju blizinu,
stare vrbe savile se, krava vodu pije
srce 'oće da iskoči, k'o blesavo bije.


Reko - zdravo živo da te pitam, k'o čovek, čoveka,
ovaj kamen je međa ,turija ga još deda Ceka,
zašto si ga pomeraja, i njivu si preoraja,
ako vikam geometra u moje si bar dva metra. 

Izelice ,sve ti malko, i sve ti je tesno,
njiva ide malo pravo pa onda u desno,
viš' li gore krivu slivu a dole ora,
nemoj da se praviš šašav, jer neje me stra.
 

Što si mi drva isekja,pitali me, koj ti rekja,
slepčo jedan,neradniče , bitango ,budalo,
bandzove i propalice večito ti malo,
Poče mlogo da me vređa i sve po spisak da mi 'suje,

a oči je izrovija,ne veruje toj što čuje,
za gušu me jako zgrabi,u rebra mi lakat nabi,
utepa me gotovo je, predado se, više šta bi'.

Iz oči mi sevav svitke,lele iza mene pritke,
 

E pa reko, 'bem ti vek s'd će izedeš ćotek,
s najdebelu pa po glavu, tega ,trućnu se u travu
pa s cokulu u grbinu i ćušnu ga u dolinu.

Ništa neje dangubija, sutra me odma tužija, 
po selo je napričaja, kako sam ga utepaja,
duplo će mi vrne, rekja na Darinku,
samo k,d me sretne u tesnu putinku.


I takoj s'm ja sudija, kude tebe završija,
kod mene će malo ređe, drugi određuju međe,
a ti si po zakon sudi i po tvoje pravo,
ja s'd idem, aj u zdravlje, doviđenja, zdravo !


Dragan Veličković