Čovek

Čovek je umočio jezik
U čaši jogurta
I pisao parole po mračnim
Zidovima sumnje
Onda je pukla noć
Onda je vrisnuo mrak
Na trenutak grozna i jeziva tišina
I čovek je nestao
Bez apela za pomoć
Dok tramvaj koči
I škripi šina

Istina ubija 
Kad je pokrije prašina
Hladne kapi
Sumnje
Crna površina
Nažalost niko
Ne može da spreči
Visoku cenu
Za jeftine
Reči

Anoreksična kurva
Tu na trotoaru
Arlauče sa njom
I njeno belo pseto
Da nije možda uzicom pudla
Vezala čoveka
Slučajno
Eto

Večeras biće
Prazna bordo soba
Dok osuše suze
Bistra slana voda
Čoveka nema
Nema ni noći
Otkucava jutro
Čovek neće
Doći

Dragan Veličković