недеља, 30. децембар 2018.

Ruski pejzaž

Mariupolj - Ukrajina 1993


U kišnoj noći, puževe gazim
samo srećni umaknu u travu,
u grudima mojim ledeni Sibir,
šešir sam sačuvao
ne znam dal' ću glavu.
Plava ruska žena, miriše na duvan
ja na lošu votku, kaladont i hlor,
ušli smo u apartman,sanatorij "Metalurg"
štiklom cupka nervozna je
hoće novi krug.


A napolju nevreme,a napolju kiša
senke njenih stopala na delu plafona
dotrajali oluci dobuju i zvone,
kao stara zvona
od Volge do Dona.
Iz džepa mi trava raste,
po hartiji slova cvile
mastilo i crni čaj
puževi po kosi mile.


Opominju kazaljke, plehanog sata
da je vreme da se beži,
nokti puni blata,
mokra trava blagi sjaj
poljubac i to je kraj,
sunce, tajga u dolini
ruski pejzaž fini.


Dragan Veličković

1 коментар: