Tužija me komšija

 (Prizrensko - timočki dijalekt / južnomoravski govor)

Advokati , porotnici,gospodine sudija
ja nesam budala vojsku sam služija ,
došaja sam po poziv ovaj me tužija ,
učeni ste pa rešite koj je više pogrešija. 
Svedoci u hodnik, što se pravu važni,
pola su mu familija a pola su lažni.
Eve na primer, ovaj visoki što mukački gleda,
'Opšte neje bio tuj , čuvaja je goveda.

Neću s'd po hodnik tuj da pravim svađe,
koj krivo orati od Boga si ga nađe,
U sud da dolazi neje nikom milo,
po red ću da ispričam sve kako je bilo. 

Od proletos on se č'čka, b'š se namerija,
s volovi mi mlado žito , amitom zgazija,
videli ga onaj dan, čovek mi je rekja ,
najubava četri hrasta da mi je isekja.
 
U selo ga nikoj ,ne smatra za čoveka,
to je špijun, izelica, narav mu je preka
to je temerutin, teška prokletija
svaki mesec dana on bi se tužija. 
Jedno veče vodim krave da napojim u dolinu ,
k"d ete ga neki kašlja u moju blizinu,
stare vrbe savile se, krava vodu pije
srce 'oće da iskoči, k'o blesavo bije.

Reko - zdravo živo da te pitam, k'o čovek, čoveka,
ovaj kamen je međa ,turija ga još deda Ceka,
zašto si ga pomeraja, i njivu si preoraja,
ako vikam geometra u moje si bar dva metra. 
Izelice ,sve ti malko, i sve ti je tesno,
njiva ide malo pravo pa onda u desno,
viš' li gore krivu slivu a dole ora,
nemoj da se praviš šašav, jer neje me stra.
 
Što si mi drva isekja,pitali me, koj ti rekja,
slepčo jedan,neradniče , bitango ,budalo,
bandzove i propalice večito ti malo,
Poče mlogo da me vređa i sve po spisak da mi 'suje,
a oči je izrovija,ne veruje toj što čuje,
za gušu me jako zgrabi,u rebra mi lakat nabi,
utepa me gotovo je, predado se, više šta bi'.
Iz oči mi sevav svitke,lele iza mene pritke,
 
E pa reko, 'bem ti vek s'd će izedeš ćotek,
s najdebelu pa po glavu, tega ,trućnu se u travu
pa s cokulu u grbinu i ćušnu ga u dolinu.
Ništa neje dangubija, sutra me odma tužija, 
po selo je napričaja, kako sam ga utepaja,
duplo će mi vrne, rekja na Darinku,
samo k,d me sretne u tesnu putinku.

I takoj s'm ja sudija, kude tebe završija,
kod mene će malo ređe, drugi određuju međe,
a ti si po zakon sudi i po tvoje pravo,
ja s'd idem, aj u zdravlje, doviđenja, zdravo !

Dragan Veličković