OČITO POSPAN - Dragan Veličković

Ja nisam kao oblak, budala, bez cilja u plavo da
lebdim visoko
Kad me poželiš sa vetrom dođem, ko vrabac o prozor
tresnem žestoko
Pa se ko senka šunjam na prste, šuplji mi dzepovi
zbog ravnoteže
Manžetne vlažne drhte od treme, dobro ti dođem
ko loše vreme

Brine me vetar perverznjak stari, prospe ti kafu
otkopča bluzu
Haljinu zgužva, pobaca stvari pod tužnim okom
osuši suzu
A ti kao neka plačljiva kiša, kad me u svoje
snove uvedeš
Niz staklo klizneš ženski lagano, mokra do jutra
kraj mene predeš

Onda se trgneš, ne shvataš ništa, zbunjeni mravi
po tvojoj glavi
Da li da tuguješ ili da slaviš, snove sa opuškom
gaziš po travi
Na kraju jastuk moj stari znanac, očito pospan
kako i ne bi
Stegne te kao tugu pijanac i kaže jutru
'ajd ruke k sebi

U SRCU JUGA

Promocija zbornika  
U SRCU JUGA 

22.1.2020
Leskovac

ПОЖУРИ ПОЛАКО - Драган Величковић

ПОЖУРИ ПОЛАКО

(Јужноморавски говор)

Кад сви литну нагл'вачке
Он пожури пол'гачке,
Заглављено ч'с одглави
Покварено још поквари,
Кад га куде он се 'фали,
Кад га мрзе он ги жали
З'инат фарба контра плот
Све шарени, његов клот.

Два камена он посвади
Ко рођени ги завади,
Накуд извор се упути
Док је бистар да замути,
Од ракију препек јак
Прави паток од мерак,
Расипује док сви точу
Сви у клин он у плочу.

Што исплету он расплића,
Док шарају он им смића
Сламку жвака, они раде
Искубе им, што посаде
Трипут мери, па ократи
Брз на језик затој пати
Кад балдишу, рипне, скочи
Помогне, уз брдо кочи.

Ништа, неки пут не свата
Цели дан, скакутке вата
Суво сено двапут суши,
Све што здене на мрак сруши,
Ал'да буде  све још горе
Посејано он преоре,
Глупав торник кад му дође,
Живот га ко коску глође.

Брига га за кишу, сушу
Док не дође му под гушу

Драган Величковић

Tuga stare potpetice - Dragan Veličković

Tuga stare potpetice

Umorne i pohabane puteve smo mnoge
prošle,
Ostavljena u prašini škripi stara
potpetica,
Često bile smo bez pertli, nepoželjne,
dobro došle
Udarane, izgažene i s naličja
i sa lica

Sad žali za starim đonom, izlizanim i bez
šare
Gazile su sa njim svilu, kaljuge i
trotoare
Ljutile se kad slučajno desna malo levu
kresne,
Dahtale od teških nogu, žuljale i bile
tesne

Gasile su žar cigare, odane i uvek
verne
Zveckale su, odzvanjale niz ulice
jednosmerne
Retko kada imale su kratki predah,
prazan hod
Gazile su kad je korzo, žestok marš i
mimohod

Cupkale su na osmehe, klizale na
obećanja,
Psovale bi muke teške, ljutile se kad bi
peške
A najgore pamte dane kad bi došle
iz kafane,
Po pravilu nepisanom uvek bile
popišane

Ove nove, lakovane, kao pale sa
plafona
Ne znaju da život vara, ni trunčice
od bontona,
Svakoj će bez izuzetka pokloniti noć
duboku
Srećna biće štikla ona, koja dobije
fioku

Dragan Veličković