ВРЗИНО КОЛО - Драган Величковић

Ако кренеш уз долину, где се дуге сенке множе
Осетићеш дах ледени, пукотине испод коже
Осетићеш, тиху језу како клизи низ рукаве
Зажмуриће због одблеска, очи кестен, модро плаве

Чућеш како мешкољи се устајала хладовина
Док планина зарива се у поспано лење небо
Како стидљиво без даха, грли падине тишина
У костима хладни ноћник у папрату баруштина

Утрине и раскршћа су само глина која спава
У поседу господара, негажених мокрих трава
Ал врзино то је коло, снажни задњи трзај твој
Туђи одраз у вртлогу ,сви видимо, не и свој

Да ли чујеш из темеља, зазидане љуте клетве
Над оџаком облаци се ко гробови плитки беле
Од марама удовица зелен бршљан омчу плете
Стари камени међаши, не кољу се и не деле

А тебе ће хладовине, мајдан беле скамењене
Да оставе на истоку поред бразде огољене
Долином да рушиш гнезда, старих кукавичјих дела
Све због данка из прошлости, из думена голог врела.

Gostovanje na TV Leskovac

Gostovanje u Jutarnjem programu televizije Leskovac, kod Milice

Jovan Dimitrijević - Promocija knjige, "Ja samo nešto da pitam" 

Dragan Veličković - Predstavljanje svoje poezije u književnoj formi i na dijalektu

Преображењско појање - Ниш 2020

Festival pisane reči na dijalektu,,Preobraženjsko pojanje'' Niš

POEZIJA
1. mesto Srba Takić - Narodna Biblioteka Vlasotince
2. mesto Vesna Đurković - Niš
3. mesto Dragan Veličković - Grdelica

Pohvala: Radmila Petrovski (Džonijeva)

PROZA:
1. mesto Dragan Ćirić - Niš
2. mesto Milko Stojkovic - Smederevska Palanka
3. mesto Beka Mitić-Ristić - Niš

Pohvale

Nataša Panić - Pirot
Dragan Simonović - Niš (Pasi Poljana)

PRIZNANJE RANKA RANĐELOVIĆ za dugogodišnje stvaranje na dijalektu i doprinos afirmaciji Festivala:
Violeta Jović
PRIZNANJE REČ BAŠTINE, IDEJNOM TVORCU, posthumno:
Miroslav Мирослав Митковић Нам
OVOGODIŠNJI SELEKTOR: Vera Cvetanović, književnik, profesor književnosti
ORGANIZACIONI ODBOR:

Društvo umetnika "Svetionik"
Niški pesnički krug
U saradnji sa Narodnom bibliotekom Niš

ДВА БЕЛУТКА - Драган Величковић

Каква соба, чет'ри кутка, један осмех два фењера
Она, ја и два белутка, због урока и малера

У оку јој жута значка, свеже убраног маслачка
Од сатена познат шум, у грудима дум, дам, дум

Ћутим, пушим, она спава, у крилу ми њена глава
О, како ми бордо звезде, у погледу језде

После ми на уво шапне, као чесма када капне
Својевољно у твом гету, пригрли ме ко штафету

У сну нисмо, можда јесмо, лево, лево, е сад десно
Не признаје празан ход, на колена, зид и под 

Још ми каже држ' се такта или стављам те ад акта
И не дај се, јутро зри, кипи чај и ври

Као лимун исцеђени, моји страхови и њени
Сви у једној шољи чаја, очас беху потопљени

Може ли то ветре јаче, нек ме отму ветрењаче
Све до врага, познат шум у грудима дум, блам, дум.

ON BREAD and WATER - Dragan Veličković / prevod i prepev Biljana Vulin

ON BREAD and WATER

Silence has been rusting on my windows
my face crushing under shadows
and sick weather
It has been squeezing me inside
and no signs of letting go,
only loneliness takes care of me.
My unwell cold days need nursing by me.
I crucified the cloth,
from branch to branch at night
they have been lied, hosed reality from me,
and they think I liked that, and
may be right.
I don’t talk, just keep quiet,
nothing around me
All my places are gallows
and burned houses
I try to keep pace
with my life
I’m resisting by my fear,
hope and goodness.
With peace of bread and a cup of water,
My fight is for all or nothing.
They have been storming at my foundation,
at all my strongholds,
tearing me to pieces,
stretching and racking me
I could endure the day somehow,
but what would happen with me
when sunset comes.




Dragan Veličković

Prevod i prepev: Bilyana Vulin

КО ТО ПЕВА - Драган Величковић

Сваког јутра неко песмом оплакује
Моја поља
Пo некe на јаук личe, некe буду
Болни крик
Да ли је то провиђење
Клетва или Божја воља
Да угасим босом ногом,пламен
Жар и жртвеник

Од те песме низ образе, врелог сунца
Липте капи
Кад ливада пукне гола загрцнем се
Туга зјапи
Слогови и бразде дрежде
У откосе себе стављам
Уста горка, не говорим вранама се
Само јављам

Ехо вришти и одзвања, негде
У подножју брега
Арије ме грудоболне нађу саме
После свега
Дах трепери,врелина ме
До костију разбаштини
Гледам с ветром,плеше трава
Ја тихујем у тишини

Да ли неко можда данас, пева
Оду мојој срећи
И да хоћу од те песме нукуд
Не могу утећи
Од лепета лакокрилих, бежим
Док не будем спутан
Подари ми Боже разум
Да са песмом не
Одлутам