Сваког јутра неко песмом оплакује
Моја поља
Пo некe на јаук личe, некe буду
Болни крик
Да ли је то провиђење
Клетва или Божја воља
Да угасим босом ногом,пламен
Жар и жртвеник
Од те песме низ образе, врелог сунца
Липте капи
Кад ливада пукне гола загрцнем се
Туга зјапи
Слогови и бразде дрежде
У откосе себе стављам
Уста горка, не говорим вранама се
Само јављам
Ехо вришти и одзвања, негде
У подножју брега
Арије ме грудоболне нађу саме
После свега
Дах трепери,врелина ме
До костију разбаштини
Гледам с ветром,плеше трава
Ја тихујем у тишини
Да ли неко можда данас, пева
Оду мојој срећи
И да хоћу од те песме нукуд
Не могу утећи
Од лепета лакокрилих, бежим
Док не будем спутан
Подари ми Боже разум
Да са песмом не
Одлутам
Нема коментара:
Постави коментар