ДВА БЕЛУТКА - Драган Величковић

Каква соба, чет'ри кутка, један осмех два фењера
Она, ја и два белутка, због урока и малера

У оку јој жута значка, свеже убраног маслачка
Од сатена познат шум, у грудима дум, дам, дум

Ћутим, пушим, она спава, у крилу ми њена глава
О, како ми бордо звезде, у погледу језде

После ми на уво шапне, као чесма када капне
Својевољно у твом гету, пригрли ме ко штафету

У сну нисмо, можда јесмо, лево, лево, е сад десно
Не признаје празан ход, на колена, зид и под 

Још ми каже држ' се такта или стављам те ад акта
И не дај се, јутро зри, кипи чај и ври

Као лимун исцеђени, моји страхови и њени
Сви у једној шољи чаја, очас беху потопљени

Може ли то ветре јаче, нек ме отму ветрењаче
Све до врага, познат шум у грудима дум, блам, дум.