БОЈАЖЉИВА БАЈАЛИЦА
Пред колибом, гле кобиле!
Кобељају густим глибом.
Данима су дангубиле,
Невиделом и невидом.
Ужеженом шибом врелом ,
Опустелим голим ридом.
Копитама уплетеним,
У трњине под нагибом.
Сунце их је опрлило
Те копилад копилише.
Тако им се заломило,
реч до јутра погазише.
И осташе кривоноге
Сувоњаве и окате.
Изнемогле, ислужене,
Нит’ су шуте нит' рогате.
Сад су јадац, кобилице,
Увојци и колачарке.
Љути кутњак из вилице
Бојажљиве поточарке.
Сад се дробе, комешају.
Са сировом дрен-матином,
Ковитлацем ковитлају.
Модром плећком па грбином.
Грабе све док усагласе,
Да се клетве отарасе!
Нема коментара:
Постави коментар