Светена водица, летошња слама.
Благошћу одише пуна нам кућа,
Јагањца белих начичкана.
И блеји Белкица, Калуша, Грана,
Све тако блеје до Ђурђевдана.
А после буде-неверуј ‘ајде
Белкица опанак-Калуша гајде.
DOBRODOŠLI na Blog "MELODIJA MASTILA" gde možete pratiti autorska dela iz oblasti poezije, muzike i slikarstva
Нема коментара:
Постави коментар