ДОБОШИ И ЗУРЛЕ
Тражио сам сву ноћ кућу
камен речни и јабуку.
Траг од брашна и недељу
кртичњак и семе.
Тражио сам чудне ватре
басамак и заветрине
у дувару глуви тајац
оцветали трн.
Све док нису изројиле
извездиле, облак пчеле
да ме слабог недостојног
оките за пут.
И сад хитам ко изгнаник
с грудвом глине у грудима
да отерам из фиронги
без видела дане.
Да им кажем да не свиће
него ја се будим,
у заборав месечине
у засенак траве.
И залуд вам добошари
свирале и зурле.
И џаба вам Цигани
камења у цреп.
СРЕТЕЊЕ
Кад чесницу себи справим
Пуном шаком ситног жита
Од звездане жеравице
Птици гнездо денем.
Дајем реч и дајем руку
И надницу на кулуку
Да из трња не ћурликне
Кривонога шева
И начне ми првим зрном
Тек рођени дан.
Нема коментара:
Постави коментар