Očajna pesma -Dragan Veličković

Zaspala boginja, ja mislim mrtva
Čudna tišina kao pred kišu
Porota hrče,sudija drema
Ko lutke na koncu
Glave se njišu
Gde sad da idem, gde da je tražim
U horu pevaju zatvorski čuvari
Na ulazu ostavljam
Poslednju nadu
Nemir,  slutnju  i lične stvari

Dosadno jutro ništa neobično
Obrađene reči , seju strah i lede
Prozivke danas neće biti
Sudski hodnik obojen u nijansi bede
A kiša, kiši zastava visi
Klanjam se pozdravljam
Tačke, amandmane
Očajna Justicija
Diskretno čačka zube
I viri ispod mermernog
Poveza sa strane

A ona slepa ponekad spora
Kazna i usud ljudskoga roda
Drsko bez stida navlači sumnju
Lagano beži, šta da se doda
A nje nema, užasnuti
Svi zajedno sad je traže
Uličari, muzičari
Inkasanti iz garaže
Prolaznici negoduju
Neki ćute, neki psuju
Sudski pisar kad objavi
Dubok uzdah tad svi čuju

Saopštava žao mu je
Izuzetno loše vesti
Otišla je na robiju dok je
Još pri čistoj svesti
Inventar i sudsko veće
Zaglavljeni u prašini
Podrugljivo pale sveće
I tuguju  u tišini
Vrlo zabrinuta lica
 Dzeparoša i ubica
Klovnovima teku suze
Čupava ih boli glava
Jer i pravda ima prava
Da se nekad izležava

Dragan Veličković

Palaverka

Nesam nikom još pričaja imam jednu malu muku
neje za neko falenje, ali neje ni za bruku
Mlogo mi je radna žena, otresita i poštena
ali usta ne zatvara kao da je navijena.

Od sobajle, samo melje kao prazna vodenica
tanjiri i sudopera, dođu joj k'o govornica,
Traska šerpe, čepati se i nikako ne stanjuje
ja joj dođem ko publika, a ona mi  deklamuje.

Ne mog' trepke da otvorim, ni rakiju da popijem
ona sikće, ja uzdišem, pivnem kafu, pak se mijem,
Pa s ruku kroz kosu prođem izbiva me 'ladan znoj, dal' od kuću da pobegnem, ne znam više nesam svoj.

Gunđa, tropa, pustosuje i pokućstvo i imanje
poluđuje, podvriskuje, kao da je ratno stanje ,
Reč ne mogu da prozborim, jer  stalno me ućutkuje,ne li gu u oči gledam ,il me kune ili psuje.

Svuda vodi glavnu reč, svadba li je, Bog da prosti,
kad idemo u komšije, ili kad ni dođu  gosti
Samo priča i lomoti kao neka čeketaljka
takva im je familija, takva joj i stara majka.

Predado se kvo ću, što ću,mršte mi se guste veđe,
potvrđujem klimam s glavu i pričam sve ređe,
Tako mi je,ako mi je pod oko me ljuto merka,
nema veze nek je zdrava  to je moja palaverka.

Христос воскресе

Naši i vaši

I naši i vaši 
sve iste vaši,
rekao bih pride
sve iste gnjide.

Korzo

Vraćaju se čari korzoa !
Jedni šetaju da dođu na vlast,
Drugi šetaju da ostanu na vlasti,
Prvi bi vlast,
Drugi su na vlasti,
Drugi prvima
Stvaraju pometnju,
Da bi prvi imali
Razloga za šetnju !


D.Veličković

Šta tražim tu -Dragan Veličković

Jučerašnji sendvič u najlon kesi
Crveni semafor trepće od stida,
Otkud ja ovde,
Šta tražim tu
Polako sebe gubim iz vida
Ponižen , prevaren , malo ometen
Obična skica , maska od gline
Ja nisam mogao da biram sebe
I to me nažalost
Ponekad brine

U sobi kraj vrata ,pet pari cipela
U jednom momentu
Ne znam svoj broj
Vrišti umorna daščara stara
Prašnjava  ćebad  i  opori znoj
Teško dišem , šta radim ovde,
Škripe pluća od  mokrog duvana,
Budilnik zvoni  ,dabogda crklI
Prvi minuti
Prokletog dana

Da li sam predmet , komad ili broj
Obična  nula na visokoj skali
U  liku  nadničara  dole  kod Vuka
K'o paučina na socijali
Bez imena , slike i dokumenta,
Gadljivi pogledi
Gospode fine
Jedva čekam da neko stane
I rukom mahne
Iz limuzine.

Tri putnika -Dragan Veličković

,,Kašika, viljuška, nož
ide brzi voz..."
Pred očima stara slika
Usamljena tri putnika
Tri perverzna beskućnika
S blagim licem izgrednika,
Otvaraju tri konzerve
Zarđale iz rezerve,
Još kada su otvorene
Već su bile pokvarene,
Poludeli baš smo skroz
Pruga,
Ja i voz

Sakriveni, uplašeni
Ja, slamnati i limeni
Čarobnjak iz voza vrišti
On bi trojstvo da uništi,
Ohol živi, dobar strada
Tako je to od vajkada
Drhti kofer, violina,
Tri zakrpe i tišina,
Ko staklo na mesečini
Sija suza u prašini,
Poludeli skroz
Tuga ja i voz

Dva bokala, jedna ĉaša,
Tri odbegla robijaša
Uzbuna je opšta hajka
Konce vuku iz prikrajka
Život bedni bezobrazni
Bez razloga zna da kazni
Pitanje je samo dana
Ko će travi biti hrana
Klima pruga, šraf od praga
Otišlo je sve bestraga
Poludeli baš smo skroz
Trava ja i voz

U kupeu kao avet
Lopuža mi daje savet
Oko glave dve tri muve
Zuje, lete kao gluve
Trag od poda do plafona
Melodija od tri tona
I prtljag u čudu, gleda
Ovde nema voznog reda
Po toj pruzi bez ostatka
svi će jednom bez povratka.
I srećni će biti skroz
Kada stane voz...

Dragan Veličković