Šumadijske metafore

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА ПОЕЗИЈУ „ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2020“

I награда – Логор, Јелена Вукановић, Младеновац
II награда – Тајна воде, Шимон Цубота, Раковица
III награда – Винсентове плаве очи, Иван Јанковић, Bismarck, NorthDakota, USA

Похвала – Кријеснице од људи, Амина Хрнчић, Сарајево, БиХ

Похвала – Преци, Иван Новчић, Краљево

ПЕТНАЕСТ ОДАБРАНИХ

Стваралачко бдење, Жељка Аврић, Сремска Митровица
Је ли ово љубав, Јован М. Бундало, Београд
Јабланови детињства у огледалу неба, Биљана Грошин, Меленци
Онако како ме ти видиш, Немања Драгаш, Београд
Мали бог, Наташа Касаш, Нови Сад
Доживљај из Темишвара, Славиша Крстић, Смедеревска Паланка
Очи, Милун Милутиновић, Београд
Помириши оца сине, Ана Никвул, Младеновац
А куда ћеш ти птичице, Јован Д. Петровић, Петровац на Млави
Без наслова, Анђела Пендић, Београд
Јесен, Марко Порапатић, Београд
Милост велике кише, Весна Радовић, Београд
Снијег лежи, ја стојим, Сања Радуловић, Добој, Република Српска
Слика на зиду, Биљана Станисављевић, Београд
Телебезглав, Владанка Цветковић, Београд

ПЕСНИЧКА НАДАХНУЋА

Плави чајник, Драган Величковић, Грделица
Хуманост, Јелена Вукановић, Младеновац
Ако се изненадиш, Јелена Вукановић, Младеновац
Чекићи Светог Бенедикта, Иван Јанковић, Бизмарк, САД
Побуна противу Готаме, Иван Јанковић, Бизмарк, САД
Мона, Богданка Крстић, Београд
Поједена песма, Елеонора Лутхандер, Стокхолм, Шведска
Село, Милош Марјановић, Београд
Обриси повратка у завичај, Душан Мијајловић Адски, Ниш
Пешчани каранфил, Ненад Ж. Милошевић, Пожаревац
Убица, Иван Новчић, Краљево
Град, Владан Олгин, Београд
Мртво море, Срђан Опачић,  Нови Београд
Glaucus, Милица Петровић, Београд
Тиха помрчина тек дошла, а у соби, Ненад Петровић, Београд
Пламен ватре окупљених душа, Властимир Станисављевић Шаркаменац, Париз, Француска
Чин без суфлера, Милко Стојковић, Смедеревска Паланка
Скривена преплитања, Амина Хрнчић, Сарајево, Бих
Путокази, Шимон Цубота, Раковица
Глагол: острво, Шимон Цубота, Раковица
Сазревање, Оливера Шестаков, Београд

У ТОРБИ МИ ГЛАВА - Драган Величковић

У ТОРБИ МИ ГЛАВА

Око подне крупне муве зује биће кише
На плотни се топи шећер цврли и мирише
У прозору боја неба ни тегет ни плава
Облаци до земље легли како ми се спава

Керуша на прагу дрема изнемогла глува
По њој мили цела чета крпеља и бува
Трепће стока испод ока прави се да спава
Очи све на пола копља бестрага им глава

На капији сан прекрио поштарево лице
Заспале у торби жалбе пресуде и дописнице
Кметови на кулук зову у торби ми глава
Свако има неки разлог не страда се забадава

Oко куће чујем шкрипу чизми од жандара
Није добро да се скида са зида сачмара
Зато молим драгог Бога да им разум даде
Да са плота скину руке да га не огаде

Ја још спавам општа дремеж вода ми до гуше
Будни само доушници јебозовне шалтеруше
Према небу дижем главу не верујем да је јава
Ја још не бих да се будим док је труло и скапава

НЕМАМ ПОЈМА - Драган Величковић

Могу у себе да се закунем 

Да чиним све што најбоље умем 

Док неко врло, смишљено ради 

Да ме са самим собом завади

Зато сам очајан, по мало бесан

На дно ме тешко безнађе вуче

Ја немам појма ским сам и где сам 

Шта ли је данас, сутра ил јуче

И нема смисла и нема реда 

Нисам ни овде још мање тамо 

Живот са стране стоји и гледа 

И прстом не мрда, а баш се знамо

Не бих га мењао, нема тих пара 

Виси о концу и једва стоји 

За мене гине, страда и вара 

Добро је каже, и кад се боји

Баш се трудим да га разумем 

Некад га опсујем, ређе и пљунем 

А њега брига, јасно се види 

Махне и каже, слободно иди

А могу у себе да се закунем 

Да чиним све што најбоље умем 

Док неко врло смишљено ради 

Да ме са самим собом

ПРЉАВЕ КИШЕ - Драган Величковић

Под олуком, мокре птице у страху се гнезде
непрестано капљу хладне и
прљаве кише
изнад главе, гологлаве
паучине језде
сан ми дође и овлаш ме, само
омирише
Мракови ме црни трују, није богзна штета
о мојој се глави ради ако
добро чујем
сад у време поста, Господњега лета
на капији стављам резу
и у себи псујем
Док тумарам по авлији као кучка стара
по зиду ми клија жито
ил осећај вара
кртичњаци, мравињаци, никли
на све стране
водопије окалемим, режем родне
гране
Под јастик ми сув босиљак и хајдучка трава
бисери се багрем стари
ноћ тиха и глува
није добро да се моје обистине
слутње
кроз стиснуте зубе пијем
туђе воде мутне

ПРИВЕДИТЕ ЦВЕЋЕ - Драган Величковић

Забраните априле укинуте мај
Непослушном дрвећу посеците гране

Ухапсите пролеће приведите цвеће
Сви поштују мере само оно неће

Цео дан се сунча буја и зелени
Ведри се и плави све у инат мени

Намерно то ради или нема појма
Можда се и варам ал' таквог сам дојма

Dragan Veličković - Velika Sejanica

Песник, сликар и композитор, рођен 10.09.1963. у Великој Сејаници, Грделица

НА ХЛЕБУ И ВОДИ - Драган Величковић

НА ХЛЕБУ И ВОДИ

Ових дана прозори ми зарђали од тишине
Преко лица меке сенке и болесно време
Тескоба ме стисла нека
И неће да мине
Још  самоћа са мном спава
И о мени  брине
Ево штитим од хладноће болешљиве дане 
Разапињем платно ноћи
Од гране до гране
Варају ме немилице фарбају у мрачно
Мисле да ми тама годи
Можда је и тачно
И не причам само ћутим око мене ништа
Све су моје грађевине губилишта 
И згаришта
Трудим се да држим корак
И не касним за животом
Одолевам страховима надом
И добротом
Сад на води и на хлебу
Борим се на све ил ништа
Ал кидишу  на темеље и  руше ми упоришта
Кидају ме на комаде  развлаче ме 
И черече
Дан некако и спакујем
Али где да сместим вече

Драган Величковић