Преображењско појање у Нишу у знаку песника из Лесковца -Драган Величковић

https://jugmedia.rs/preobrazenjsko-pojanje-u-nisu-u-znaku-pesnika-iz-leskovca/

ТУГА МИТЕ БЕЗЕМЉАША - Драган Величковић

ТУГА МИТЕ БЕЗЕМЉАША

Ових дана врзма ми се мисао по глави
Да покућство и имање поклоним држави
Да уступим самог себе, заувек будзашто
Без погодбе и цењкања, на реч само, пошто-зашто

Да се одрекнем иметка на изволте у бесцење
Испод нокта дајем црно, месечину и камење
У Јаруге хладовину, тешка срца извор приде
Натопљене знојем бразде, па куд иде нека иде

Дајем утрине, стрмине, љути мајдан Зеленичја
Оскорушу и раскрсја остављена без обличја
Казаницу, ситну плеву, за јесењу сетву семе
Крчмим ал не вреди ништа и даље ми тешко бреме

Скидам ожиљке и ране, сад коначно немам ништа
Газим као кал тежаци, крчевину до Селишта
Превремено глас остављен од браништа недалеко
Јавља да сам обележен, грехом уздуж и попреко

Одболујем у тренутку гласине и лажне тужбе
Буковину одмах режем у налету јаке срџбе
Посред чела удари ме, прочуло се надалеко
Из облака глас предака, од три цера недалеко

И овако и онако свакако је наопако

Културни центар Власотинце 30. VII. 2021. Промоција књиге песама Драгана Величковића

 Промоција збирке песама НА ХЛЕБУ И ВОДИ

 

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ВЛАСОТИНЦЕ - Драган Величковић

 

КАМЕН - Драган Величковић

Свака кућа има камен
Тврд басамак за под главу
За ћуприју подрум стамен
Жеђ бунарску, ћуд жилаву
Непреврнут дуж попречни
Стрништима међа браник
Сабијен зеленац речни
Грубо окрњен тесаник

Свака кућа има камен
На полеглој страни крова
Осунчани запис знамен
Камене скупљаче снова
Има сенке хлад издана
Здрави мајдан у близини
Бол белутка даровану
Каменовој помрачини

Свака кућа има камен
Хладно каљен за под груди
Од тоцила тврђи кремен
Наопаке и зле ћуди
Зиданике сред буњишта
Ужегли шарени пламен
Чађ гребану од огњишта
У темељу скрива камен

ДОЗЛАБОГА - Драган Величковић

ДОЗЛАБОГА

Лењивице сестре гује, прећкају се преко слога,
Испод гнезда по врелини, пршти језа дозлабога,

  
Кошуљицe изношене, вијугаве цикцак шарe,
Трепере на трну лаке, остављене ружне старе.

Од предака наслеђене, ја покорни добри гост,
У камену чуваркуће, памтим стрепњу и благост,

Њихов поздер, моја кућа, век самују бојажљиве,
У темељу испод прага, змијареве кћери живе.

Помислим у сан ћу пасти, од врелине дах дубок,
Дивљом гором сунце скаче, скок по скок ко поскок.

Три ливаде нигде лада, небо легло потрбушке,
Уплетен у грању корак, мили попут белоушке.

Не отварај, говоре ми, бритве, маказе и конце
Да не вуку се за тобом, палацају на сезонце,

Него певај, беж’те змије, увелико зло се спрема
Преко дола утекните у њивама нек вас нема.

Можда ваља питомије да се удри у тепсије,
Кад загрме Јеремеје ајд’ у море кривошије!

Чак и оне што се крију крај дрвника, поред стога,
Осунчаће кожу кад-тад на два шиљка црног глога.

Лењивице сестре гује, прећкају се преко слога,
Испод гнезда по врелини пршти језа дозлабога!

Власотиначки културни центар - Лето 2021