Dragan Veličković - Velika Sejanica

Песник, сликар и композитор, рођен 10.09.1963. у Великој Сејаници, Грделица

НА ХЛЕБУ И ВОДИ - Драган Величковић

НА ХЛЕБУ И ВОДИ

Ових дана прозори ми зарђали од тишине
Преко лица меке сенке и болесно време
Тескоба ме стисла нека
И неће да мине
Још  самоћа са мном спава
И о мени  брине
Ево штитим од хладноће болешљиве дане 
Разапињем платно ноћи
Од гране до гране
Варају ме немилице фарбају у мрачно
Мисле да ми тама годи
Можда је и тачно
И не причам само ћутим око мене ништа
Све су моје грађевине губилишта 
И згаришта
Трудим се да држим корак
И не касним за животом
Одолевам страховима надом
И добротом
Сад на води и на хлебу
Борим се на све ил ништа
Ал кидишу  на темеље и  руше ми упоришта
Кидају ме на комаде  развлаче ме 
И черече
Дан некако и спакујем
Али где да сместим вече

Драган Величковић

Prvo mesto - USUD Poezija 016

ЕВО МЕНЕ - Драган Величковић

Ево мене дошао сам по сопственом трагу 
Да оплевим перунике и збуним тишину
Од сећања могу тешко
Груди да оболе
Све што имам зарасло ми
У кори тополе 
До амбара преко траве газио сам стазу
Једва сам у трулом лишћу пронашао име
Од папрата још образи
Црвене и бриде
Пробао сам да оживим
Ал видим не иде
Вришти туга ко из гнезда отроване птице
Ноћ је хтела да утисне заборав на длан
Збуњене и уплашене
Тумарају сене
У ноздрве чај од липе
Накваси ми сан
А ја лајем с керовима иза заднјих кућа
И режим на густу маглу јединим ми родом
И ко путник намерник на
Сопственом прагу
Самог себе дочекујем шећером
И водом

DA MI RAZUM NE ZALUTA - Dragan Veličković

Zamislim se tako često, čini mi se
il se varam
S nekim stalno ja u glavi, svađam se
i razgovaram
Šapućem li ja sa njima ili razgovaram
sa mnom
Pitanja bez odgovora ostanu
uglavnom

Misli čudne, poludele, hoće da me
skrenu s puta
Panika me laka hvata da mi razum
ne zaluta
Pođem levo, one levo, okrenem se one
desno
U glavi mi opšta gužva, teskoba i
baš mi tesno

Ne razumem šta je njima, stanu tako
pa se čude
Kad me prvi san uhvati, one se baš tad
probude
Ako krenem da ih bistrim samo li se malo
drznem
Umoran pred zoru padam i mutan
se smrznem

Brzoplete i zbunjene, jedno misle drugo
kažu
Nekada se zarumene, kada primetim
da lažu
Trudim se da sve razumem, i u stopu da ih
pratim
Kad zaćute jednog dana, možda nešto
ipak shvatim

Dragan Veličković

ДОШЛО МИ ДА ШТУКНЕМ - Драган Величковић

Призренско - тимочки дијалект

ДОШЛО МИ ДА ШТУКНЕМ

Једем се ко млади месец, дошло ми да штукнем
Не дава се да прогледам, секирам се ћу пукнем,
Девојке ме слабо оћев, још мало ћу дигнем руке
Татко преапује уста, чије ли испаштам муке

А криво ми, прилике сам грдне пропуштија, 
Баксузлук  ме тежак бије неки ми је учинија
Таман мислим с'д ће буде овај це превара
Чујем мајку горе пњка нешто ву не одговара

Вика, онуј  котруљачу ич у кућу не доводи 
Погле ко се усукала тај ли ће ти децу роди,
Дебела што коначила жмичка, трепка, недочује
А рошава с т'нка уста баксуз је и замуцкује

Загоркини болешљиви сви су легали на плућа,
Чини ми се неће скоро снајку види наша кућа
Све  оне су грозотије, само ми смо лепотани
А време ме неће чека, побегоше дани

Судбину ми прорицаше, врачаре гледаше длан,
Црвен конац врзуваше да ми јави се у сан
Бабе ми по чорбалуци жарчићи гасиле,
Прскаше ме и с водицу ал' ме несу ожениле

Белег сам од праг носија, пија чај од разне травке,
Од стару буљину крила, мућак јаје, кљун од чавке
Кад се човек поремети тешко се исправља квар
Све такој ми записано у вечити календар

Еве нешто, б'ш рачунам четерес сам трећу
Не ли га до јесен решим 'бем ли гу у срећу
Ал' никога ја не кривим мог' да скуцкам и да лајем
Крпа, закрпу си нађе још се не предајем

Драган Величковић

Sretenjski susreti Prokuplje