ВЕТРУШКЕ

Утринама опустелим ходам да не затрем семе
И ћораво и сакато све кренуло против мене
Отегли се дуги сати и времену мутном слеп
Шуто, кусо и рогато сви каменом на мој цреп

Разнеле ме као плеву ветрушке и ветрушине
И веју ме кроз решето у грашишту од прашине
Као кроз иглене уши провлаче се по имању
И прете ми завршићу на дрвнику или пању

Чувар поља, чуваркућа, месечина и сметлишта
Развлаче ме ко кучину просипају на буњишта
Слогове ми поткопали, изворе ми трују бистре
Осушили нерезине и ластаре сорте чисте

Промрзле ми прсте газе, на ступку ми праве сенку
Коледари и лојзари док играју пипиревку
Ја треперим као лишће старих гижа у октобру
Прве слане забелеле ја још с њима водим борбу

КОРИТАРИ - Драган Величчковић

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда

На све стране кланфе, шарке узенгије и галама

Глуво доба, ја не спавам, као тесто густа тама

И Цигани и каури изгледају забринуто

На промаји изгужвано моје сомотско капуто

Пропале ми џезве лонци ено крпе калаџије
Најма банка колко дана, због душмани гочобије

Шкрипе зуби порцелански на добошу пукла пречка

По соби се вртим као изнемогла штрба  мечка 

Коритари сву ноћ  бију, чупају ме из багламе

Чокано по таван вршља, не могу да спавам стра ме

A ја само с  душе хоћу да орибам мало рђе

Да не тражим и не просим од живота  милосрђе

Да ме пусте да избледим, огулим на торби шару

Да замотам и запалим као господин цигару

После нек ме калаишу, нек шмирглају и сјај дају

С  гвожђуријом на комаде могу да ме распродају

А ти куме жив ти деца да знаш како глође беда
Бацио би  петобанку онако тек ради реда
За гараве лепотане,по шарено перо  петла
Дабогда ти очи  бистре и јутра ти била светла

 

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда

КЛАСЈЕ - Драган Величковић

У крошњи је месец бели
Ознојио бело чело

У пепелу цика, вриска
Од бисера бела ниска

Залегла је свила бела
Поред два камена врела

Зрно бело Божји дар
Ноћник бодри бели жар

Не признаје зрно вече
Све док прсте не опече

И док беле шаке бар
Малчице не буду гар

БИОГРАФИЈА - Драган Величковић

Драган Величковић песник, сликар и кантаутор

Рођен је 10.09.1963 у Великој Сејаници код Грделице.

По занимању ликовни техничар дизајна

Члан је УСУД   „Поезија 016“, у Лесковцу

Удружења писаца,,ЧЕГАР” у Нишу  и

Нишког песничког круга.

Пише од ране младости, песме објављује у књижевним

часописима и разним интернет порталима.

Превођен на енглеском и руском језику.

На више конкурса и такмичењима бива награђиван за своје стваралаштво.

У Вучју на конкурсу ,,Слапови Вучјанке“ 2020- треће место.

На фестивалу писане речи на дијалекту,,Преображењско појање“

у Нишу,2020- треће место и тако даље.

Узима учешће у заједничким збиркама поезије:

„Шта све стане у једну љубав“ -  КК Дервен, Грделица 2005.

„Ете такој“ -  Поезија на дијалекту,  Врање  2019.

„У срцу југа“ - Поезија 016,  Лесковац 2019.

У  припреми су му две збирке песама од којих је једна на дијалекту.

Живи и ради у Великој Сејаници.

ВРЗИНО КОЛО - Драган Величковић

Ако кренеш уз долину, где се дуге сенке множе
Осетићеш дах ледени, пукотине испод коже
Осетићеш, тиху језу како клизи низ рукаве
Зажмуриће због одблеска, очи кестен, модро плаве

Чућеш како мешкољи се устајала хладовина
Док планина зарива се у поспано лење небо
Како стидљиво без даха, грли падине тишина
У костима хладни ноћник у папрату баруштина

Утрине и раскршћа су само глина која спава
У поседу господара, негажених мокрих трава
Ал врзино то је коло, снажни задњи трзај твој
Туђи одраз у вртлогу ,сви видимо, не и свој

Да ли чујеш из темеља, зазидане љуте клетве
Над оџаком облаци се ко гробови плитки беле
Од марама удовица зелен бршљан омчу плете
Стари камени међаши, не кољу се и не деле

А тебе ће хладовине, мајдан беле скамењене
Да оставе на истоку поред бразде огољене
Долином да рушиш гнезда, старих кукавичјих дела
Све због данка из прошлости, из думена голог врела.

Gostovanje na TV Leskovac

Gostovanje u Jutarnjem programu televizije Leskovac, kod Milice

Jovan Dimitrijević - Promocija knjige, "Ja samo nešto da pitam" 

Dragan Veličković - Predstavljanje svoje poezije u književnoj formi i na dijalektu

Преображењско појање - Ниш 2020

Festival pisane reči na dijalektu,,Preobraženjsko pojanje'' Niš

POEZIJA
1. mesto Srba Takić - Narodna Biblioteka Vlasotince
2. mesto Vesna Đurković - Niš
3. mesto Dragan Veličković - Grdelica

Pohvala: Radmila Petrovski (Džonijeva)

PROZA:
1. mesto Dragan Ćirić - Niš
2. mesto Milko Stojkovic - Smederevska Palanka
3. mesto Beka Mitić-Ristić - Niš

Pohvale

Nataša Panić - Pirot
Dragan Simonović - Niš (Pasi Poljana)

PRIZNANJE RANKA RANĐELOVIĆ za dugogodišnje stvaranje na dijalektu i doprinos afirmaciji Festivala:
Violeta Jović
PRIZNANJE REČ BAŠTINE, IDEJNOM TVORCU, posthumno:
Miroslav Мирослав Митковић Нам
OVOGODIŠNJI SELEKTOR: Vera Cvetanović, književnik, profesor književnosti
ORGANIZACIONI ODBOR:

Društvo umetnika "Svetionik"
Niški pesnički krug
U saradnji sa Narodnom bibliotekom Niš