Cipela

Cipela
Ulje na lesonitu 30 x 25 cm
Dragan Veličković 1992

Instrumental - Senke

Autor muzike : Dragan Veličković 

Aranžman : Dragan Veličković

Hladno predvečerje

Akvarel 30 x20 cm
D.Veličković
1991

20. 1 . 2015 Sejanica -V. Dragan

Veličković Dragan - 1963

Portreti - Dragan Veličković 1963 V.Sejanica

Zima 2018

Zeleni akt - Dragan Veličković '93

Tuš i kreda na kartonu 30 x 20 cm
D. Veličković
1993

Devojačka soba - D.Veličković

Ulje na platnu 45 x 35
Dragan Veličković
2005

Pre spavanja - D.Veličković

Crtež
 tuš i kreda na kartonu
25 x 25
Dragan Veličković
1992

SEJANICA - zima 2018

 Ulaz u selo  - D.Veličković

Sejanica - Jesen 2017

Pogled na selo iz Bare - D.Veličković - 2017

Sejanica / Krst

SEOSKI KRST  - D.Veličković  2017

NIŠTA LIČNO - Dragan Veličković

Spustio se nemir u hrastovo lišće,
Opominje, preti, pritiska i stišće
Mračne slutnje hrle na sve četiri strane
Uvek stižu nevolje, al' nikako same

Otima se sirotinji surovo i nesebično
Konstatujem samo, nije ništa lično
Glupost, naše staro nasleđeno stanje
Mi, zbunjeni u gomili k'o ovce pred klanje.

Pravdu uzele u ruke bedne mastiljare
Hapse, plene, pale bez milosti brale
Po metodi, dušmanima izuzetno slični
Navikli na tuđu bol, samovoljni i bezlični.

Činovnici, vlastoljupci, likuju i plene
Sve što mogu da popišu, kolevke, pelene
Uspomene,staru lampu, zidove od blata
Katanac, crveni vosak stavili na vrata.

Bolne reči utehe prestaše da vrede,
Žena više ne plače, na pragu mačak prede,
Lagano se njiše senka, to nek' se zavede
Na konopcu trulom čovek, s pogledom na grede.

Insomnija - D.Veličković

Crtež -tuš i kreda , 20 x 20 cm

D. Veličković  - 2008

U Beograd svi

Prizrensko - timčki dijalekt


U Beograd svi bi brate
Al' tam govore, ne orate
Kažu ništa ne razumu
Ko da doš'o sam iz šumu

Gramatičke pravim greške
Ne koristim zarez,tačke
Traume navučem teške
Dođe mi da begam peške

Pa se vrnem pred zadrugu
Ladno pivo, pušim pljugu
Pa galamim, treću palim
Na drugara svog se falim

Ovde palim, ovde žarim
Oč s'd da te ošamarim
I aber si ič ne davam
Volim da se zaebavam

Ja ne pijem nego lokam
Sa svi redom ja gi tokam
Ja gi tepam ti ih biješ
Nisam cvećka ti me šiješ

Ti se diraš ja zadevam
Ti povraćaš, ja porevam
Ti se valjaš, ja trkaljam
Ti si prljav, ja sam kaljav

Pijandura, ti pijanac
Ti u kanal, ja u šanac
Isti klinac šta se brukam
Kod Vas lupam, kod nas čukam ....

Nema greška

Prizrensko - timočki dijalekt

Imam rođu, nema greška
Sm'što je budala teška
Kd'popije malo više
Kude ne svrbi tuj se češka

Kd' je trezan sve mu smeta
Kaže vata ga nervoza
Tj' uopšte ne probira
Patok, prepek, vino, loza

On nasilan opšte nije
Mož' se reći da je miran
Kd' udari jedan gled
Bože prosti ko drogiran

Pođe, kući se dovuče
Zalaja komšijsko kuče
I otvara vrata žena
Raščupana, otečena

Dal' dođe bandzove
Dal' dođe pijana stoko
Lele on se potepaja
Zašto ti je plavo oko

Tugo on me ne poznava
Šta je đubre bre pijano
Sd' li se dolazi kući
Ne li ti je malo rano

Što me Bože s njega kazni
Dokle više idijote
Na ulicu iz kuću ne smem
Da izađem od sramote

Vidiš li deca da spiju
A ti bazdiš na rakiju
Po selo si glavna tema
Što ne crkneš da te nema

19.07.2018 - Dragan Veličković

RAKIJSKA PESMA - Dragan Veličković

Prizrensko - timočki dijalekt

(južnomoravski govor)

Setembar došeja
Šljive su prevrele
Oko kacu lete

Stršelji i pčele
Kazanicu čistim
Perem kazan,lulu
Suva drva spremam
Sve da je u fulu

Pantalone štrokave
Noge skoro bose
Komine mirišu

Ima tuj i ose
Od zavese na šafolj
Cedilku napravim
S testo zamazujem
I s ciglu podglavim

Kazan mi je arabat
I po malo čuri
Dok lozinke turam
Mora da se žmuri
Oganj se usili
Vrućina upekla
Prva kapka evo
Sm' što je potekla

Više put probujem
Nisam jeo 'leba
Malo me zanosi
Ali sve je kako treba
Ne sećam se sasvim
Kolko sam popija
Neznam više
Dal je patok il rakija

Šta li sam ispeko
Meka ili ljuta
To ću da saopštim
Neki drugi puta.

Dragan Veličković - 2018

Iz opanci u odelo

(Južnomoravski govor) 

Ja iz koren sve ću menjam,
kude treba će se stavi
ja ću s'd da budem cvrčak

vi budite malo mravi

Po selo's fasciklu trčim
umoran sam, mokro čelo
s'd je šansa da pobegnem
iz opanci u odelo

Obećavam vodu,struju
jedni fale, drugi 'suju
dužnos' svoju ja obavljam
i svima se smeškam, javljam

Čujem tamo,kroz galamu
aj ne mlati praznu slamu
navikja na takve priče
uopšte me ne dotiče

Tuj na astal moja slika
za opštinskog odbornika,
ne znam da li smem da kažem
lepši sam od presednika

Završi se kako treba
sve ispravno u kutije,
i normalno, pobedimo
proslavlja se, malo pije

Savnulo je novo jutro
ništa više nije isto,
svi mi nešto ovolički
osećam se odbornički

Po sokaci s'd k'd idem
visoko podignem glavu,
košulja ko bulka bela
glavni sam za četri sela

Familiju sam saposlija,
dali mi i limuzinu
a za narod ću se borim
iz opštinsku ladovinu

Sa strane ko da šapuću
ovaj li je glavni, mator,
ćuti mori,mož' te čuje
on je sada kordinator

Ja iz koren sve ću menjam,
kude treba da se stavi,
ja ću s'd da budem cvrčak
vi budite malko mravi                    Dragan  Veličković -2018

Prolazi si vreme

Prizrensko - timočki dijalekt

Ide dan po dan k'o lenjavo kerče
sve manje me ima, gasnem ko fenjerče
zalazim polako u godine pozne
i redovno pijem tabletice rozne

Gledam se u ogledalo ne mog' se načudim
šta je s mene, sve sam se zbrčkaja
stvarno li je ovo ili ja to ludim
da ne poveruješ, kol'ko s'm propaja

Na noge mi vene u boju ko cvekla
bole me kolena, ruka mi otekla
želudac me muči, pritisak varira
srce mi preskače će da eksplodira

Podočnjaci crni, bore smejalice
obrazi visnuli, upalo mi lice
s'mo jedni oči od mene ostali
s'd ću da se setim šta mi jošte 'fali

Po malo ne čujem,izdaje me vid
ja se ne sramujem, jer to neje stid
svaki dan me stiže neka nova muka
veđe su mi k'o u Karadžića Vuka

Iz uši mi rastu dlake, jedna i na nosu
svud' sam čupav kao majmun, samo gubim kosu
grickao sam suvi lebac zub sam polomio
s'mo mi je toj trebalo da bi' se sredio

Neću više da nabrajam,boljke mlogo ima
a onoj što kažu, toj neje istina
nesu važne godine, već ko' se osećaš
džabe se osećaš, k'd ne mož' se krećaš

Ide dan po dan k'o lenjavo kerče
sve manje me ima,gasnem ko fenjerče
zalazim polako u godine pozne
i redovno pijem tabletice rozne

D.Veličković

V. SEJANICA - Breza

Breza ispred kuće 2018

Roštiljijada

Prizrensko -timočki dijalekt

Razvukle se tezge, k'o putnički voz
kraj im se ne vidi, čak do dole skroz
ckare su se raspalile, ćumur raščurija
dimi se Leskovac k'o d' se zapalija

Narod se sabraja, strašnilo je gužva
na golemu čaršiju, treštu muzikanti
svi su zacapali pljeskavice vruće
k'o da nisu jeli tri dana kod kuće

Gaze mi cipele, deca s baloni trče
odjenput na nebo i vatromet puče
mladi,stari,gilipteri,, s unučići babe
svi žvakaju ćevapčići ko da dele džabe

I elita gracka beše, pa taman rabota
da bradice ne omrsnu bilo bi sramota
varoš mora se prestavi, dočekaju gosti
k'd sve prođe posle, može da se posti

Na sve tezge šnicle, vešalice bele
pljeskavice tople, kobasice vrele
ražnjići na č'čkalice i dimljene slaninice
reš pečene džigerice, niza suve papričice

Dok se krčka kupus s rebra u lonci zemljani
ima gi i trezni ima ni pijani
uf kožica od prasence u zubi mi 'rska
neki žmurča s pivo grbinu mi poprska

Suveniri ima mlogo,a mene mi vruće
žena oće da pazari krošnjicu od pruće
roštiljdžije s'm se cvrle zevaju ne spiju
za oko mi zapade burče za rakiju

Provedomo se lepo mi na rošt'iljadu
pojedomo po pljesku, podelimo pivo
džepovi mi prazni al mi nije krivo
žena se radzrća će idemo a b'e
sve se naplaćuje gledanje je dzabe

D. Veličković

Sobno cveće i gitara

Lavirani tuš - 15 x 20 

Dragan Veličković 1993

Stolica

Crtež olovkom - 20 x 15

Dragan Veličković 

Mariupolj - Ukraina 1993

Devojka sa šeširom

Tuš i kreda na kartonu 20 x 15

Dragan Veličković -1992

Grojze mi uzrelo

Prizrensko -timočki dijalekt / južnomoravski govor

Idem iz pečalbu,  grojze mi uzrelo
kerovi me laju, u brdo mi selo,
kufer mi golem, rame pritisnuo
klasje od kukuruz kraj puta visnulo

Idem,žurim doma,mrak će me u'vati
tri meseca kako nesam dolazija
neko tako rođen večno da se pati
za dečicu s'm se mlogo rastužija

Žena mi je umejatna,domaćica prava
njeno se ne turči, kuću održava
ispekla mi banicu, pristavila tavče
vino o'ladila i turila na astalče

Posedemo i dockan je deca zadremala
sa ženu se počuvamo jer se zadevala,
s'mo na naš balkon, gasarče još svetli
da dremnemo malo, s'd će prvi petli

Trasnu džezva, tropnu tacna ona već ustala
pogleda kroz prozor, rosa napadala
a kanate okitene sa šareno cveće,
spije mi se al u berbu, veselo se kreće

Idemo kroz polje,druskaju ni kola
sigurno će budu puna, neće valjda pola
u jesenje boje, ofarbano lojze
na dušu mi milo, će beremo grojze

Vinograd mi dobar,ima samo manu
nekako mi dođe na severnu stranu
listovi trepere, polačke se njišu
Plovdina i Tamnjanika osećam mirišu

Grozdovi visnuli, c'kle im se zrna
gornja vada belo, a donja je crna
kako groz' otkinem, sok mi lepi prste
Afus Ali žut ko dukat tu su razne vrste

Imam i Prokupac, Plovdina rodila
na Vranac se jedna, giža polomila
lastari na Sovinjon preterano bujni
grozdovi su zreli, al' ima i rujni

Šalimo se, beremo, ide polagačke
neki put su slatke tej muke seljačke
grbine ni greje Se'tembarsko slunce
koševi dok nosim, padne neko zrnce

Kanate smo prepunil, dušeme će pukne
za č's prođe dan, s'mo što ne smrkne
namesti muljaču, da cedimo vino
i dobro je sve dok loše, ne pokvari fino

Moram nazad u pečalbu, takva sudba pusta
teško mi je,mora s vino da raskvasim usta
uz vino se svi rađali, živeli i umirali
zato čašu, svim u zdravlje, dogodine opet slavlje!

Dragan Veličković 17.9.2018

Južna strana

Prizrensko-timočki dijalekat
(južnomoravski govor)

Spustija se mrak na Jug
sve je crno k'o i lani,

d'l će i na južnu stranu
da nam s'vnu bolji dani

Od Leskovac pa do Vranje
takoreći isto stanje,
neko više,neko manje
sirotinja i nemanje

Od Lebane do Bojnika
mož' se reći ista slika,
samo lična karta viri
iz praznoga novčanika

Mi smo ljudi dobri, vredni
preko vode uvek žedni,
al' sa slab' pamet u glavu,
pa ni muzu kao kravu

Od Pirota pa do Niša
nevolja je malo tiša,
nemaština,golem grad,
nema se al'nije glad

Od Medveđu do Prokuplje
sve iz prazno pa u šuplje,
oronulo i propalo,
ne se nikad ni imalo

Kad zagusti pukne puška,
prvo gine naša njuška,
a kad treba da se dade,
nešto škrt si glavni grade

Od Hana do Surdulice,
preko kuće crne ptice,
k'o da smo država druga,
Predejane ista tuga

Pečenjevce sve do Vučje
nemir nosi u naručje,
nije dobro, stisla muka
požali se al' ne kuka

Vlasotince, Grdelica
stalno zabrinuta lica,
od varoši do pustinje,
živi se od milostinje

Vreme stalo ne se žuri,
dimnjak fabrički ne čuri,
na kapije sve neznanci
trešte lanci i katanci. 

Dragan Veličković 2018

Dragan Veličković - 1963 V. Sejanica /fotografija

Dragan Veličković

Živeo je radi reda

Prizrensko - timočki dijalekt 
(južnomoravski govor)

Rešio sam turam tačku,
'bem ti muku tuj seljačku,
još da prodam star vinograd
odo i ja za Beograd.
Gotovo je ću da begam
na selo da živim neću
nekom više,nekom manje
prodao sam svo imanje.

U grad dodjo,strašno,muka,
od vozila mnogo buka,
od svetla se ne mož' spije,
hlorisana voda kako da se pije.
Zaposli se u "čistocu"
poso ima kol'ko 'ocu
a bilo mi mlogo milo
za u "gradsko zelenilo ".

Eto nesam im'o sreću,
pa čeprkam s'd po smeću,
nakrivim kacket na glavu,
pa s grebuljče cešljam travu.
Za selo mi nekad muka
ali kvo, takva mi struka
zbiram lišće,pakle prazne
i sitnice druge razne.

Stan mi nije mlogo blizu
neje ni daleko,
nekad švercujem u gradski,
nekad vatam peški preko.
Na brzinu si večeram,
namirišem i doteram,
ondak vatam trotoar
polačke niz bulevar.

Uice široke u izlozi reklame,
oko mene gospoda,kučići i dame,
sve cupkaju, kada idu na visoke štikle
poznaju se na sto metra,te seljanke samonikle.
Sve goleme zgradetine,
stra me od tramvajske šine,
preko njima dok prelazim
k'o da idem preko mine.

# # # #

Dok me vozi dvojka kružna
probada me tuga južna,
i kako prolaze dani,
sve gori mi varošani.
I od nazad i od spreda,
gradanin sam drugog reda,
ćuška me budala svaka,
jer me drže za došljaka.

Srecam i moji zemljaci,
štrokavi od gradevinu,
vuču se ko prebijeni,
popakleli od prašinu.
Pa im vikam,pa im zborim,
i po naški im govorim:
Kude ste bre dunderi,
kude ste bre paprikari
kao da se nešto cuga,
ne ste li vi možda s juga ?

Sutra opet glanjcam asfalt,
sa metlu od breze,
svaki dan mi skoro isti
i skroz mi bezveze.
Neki put ne mog'da spijem
neka čaška se popije,
stigne tuga pa posrnem
i dode mi da se vrnem.

Al' sramota od komšije
znam gi šta će odma' kažu
a bre, ovaj li se dovukja,
ne li je sa živci pukja.
T'j se nigde ne mož'skrasi
tog puk vojska ne mož' spasi,
nema mesen pa obesen
od malecko je zanesen.

Kazaja sam na rođaci,
ostavija amanet,
u selo da me sarane
k'd odem na onaj svet
Na brežuljak iznad kuću,
da na mene slunce gleda
nek'napišu da se znaje
ŽIVEO JE RADI REDA !

Dragan Velickovic - Oktobar 2018

Cveta

Prizrensko- timočki dijalekt /južnomoravski govor


Što si takva' Cveto, podigni roletne
pa na grudi da ti vidim tej dezene cvetne,
tuj lepotu da gledaju, oči se ne stide
s'm da zvirnem, pa da begam, nekI će naide.

Što si takva' Cveto,pomeri firongu,
ja pod prozor više da stojim ne mogu,
da ti vidim nogu, na rame bratelu,
da si Cveto najubava, pričaju po selu.

Što si takva' Cveto, aj' prozor o'škrini,
da leprša spavaćica, pa gu posle skini,
što mi neje da s'm mesec,pa da si ulegnem
pa k'd zaspiš ispod čaršaf, kraj tebe da legnem.

Što si takva' Cveto, ne me primećuješ
na prozor si cveće, jutros posipuješ
sve se nešto smeškaš, k'o da namiguješ
propi' se zbog tebe, ti će me otruješ.


Dragan Veličković Novembar 2018

Otkrovenje - Instrmental music - D.Veličković

Instrumental možete preslušati OVDE

Iz inata

Braćo moja i dušmani,
dani su nam odbrojani,
Večito na drugoj strani
nas će ponos da sahrani
Nevolja na slaba pleća
kroz vekove i stoleća,
Svako ko o nama brine
taj nam prvi glavu skine.

Srbin krst svoj časno nosi
i večito zlu prkosi,
Zbog ponosa i inata
kamen ne skida sa vrata
Od božura kosovskoga
Srbin vene, strada gine,
Sve do prvoga ustanka
takoreći bez prestanka.

Odmah posle atentata
i velikog prvog rata,
Izabrasmo sebi put
tam' gde cveta limun žut
Džaba jelek, anterija
i šajkača i rakija
Opet Srbi, baš za dzabe
preko Albanije grabe.

Zalud gedza pali topa,
zalud tresla se Jevropa,
Kad svedosmo brojno stanje
ima nas upola manje.
Dvadeset i sedmog marta,
Beogradom Srbin šparta,
Bolje rat, nego pakt, opet sebi u inat,
u drugi svetski uđe rat.

Došle zvezde petokrake,
opet Srbin puni rake,
Kad svedosmo brojno stanje,
opet nas upola manje.
Sad je došlo vreme drugo,
O Srbijo moja tugo,
na zidu crvene sveci
za šta izgiboše preci.

Od prelepe zemlje moje,
osta samo tugovanje,
nevolje i boleštine
dobar povod za plakanje.
Ognjišta su opustela,
na prozore paučina,
Bršljan odzak zagrlio,
nema kuća domaćina.

Kuda ode zemljo mila
u krvi mi sto promila,
tuge,nesreće i bola
beše cela sad si pola.
Tako Srbin bez prestanka,
vodi borbu zbog opstanka,
Od Boga mu sudba data
preživeće iz inata.

Dragan Veličković 11.11.2018

Boje oktobra - Instrumental music -D.Veličković

Jedan od mojih instrumentala možete preslušati  OVDE

Mastilo i čaj - Fotgrafija

Velika Sejanica - fotografije/ Dragan Veličković

   Seoski krst

                                 

Mužan

Svračak

  Dom  Kulture

Tužno drvo

Neću da pevam
hoću da urlam,
davno posečene
bole me grane,
u vlažnoj šumi
bez daška vetra,
ljigave bube
sa mnom se hrane.

Neću da pevam
hoću da vrištim,
još uvek drvo
ali bez grana,
u gustoj šumi
bez tračka svetla,
sada sam nažalost
crvima hrana.

Neću da pevam
hoću da cvilim,
vreme mi sprži
zelene dane
ni jednog lista
na suve grane
polako postajem
gomila hrane

Dragan Veličković
2 . 3 . 2001

Naša sela pusta

Opeklo je slunce, b'š je pravo pladne
u dvorište zapušteno, šepuri se lipa
k'd bi mogla da orati kakve tajne nosi,
s'mo šuštu stare grane, mirisom prkosi.

Mahovina zelena prekrila je crep,
pokršene tarabe zarasle u travu,
na prozori siva paučina gusta,
sela naša, sve više su pusta.

Oronule šupe, avlije su prazne
basamaci popucali, navaleni krivi
čije li mi sada ispaštamo kazne,
Već od'vno nikoj tu ne živi.

Plafoni su popuštili, otpalo je blato
šarke, brave zarđale, otvorena vrata
gusti bršljan je obukja kapiju od pruća
olijandar, stara česma tu je bila kuća.

Ispale fijoke, kredenac,  polica
nakrivljena slika, mladoženja, mlada,
plehani tanjiri i staklena krigla
a na stari šporet pocrnela cigla.

Napuštena lojzja, ne seje se i ne ore
pod orasi ladovina, kladenci žubore
al' šta vredi 'ladan kamen, izborano lice
tiha jeza niz sokaci, nejač, udovice.

Nema rados' ni veselje, nema trube zvuk
boleštine teške, povorke, opela
u daljinu pogled tužan, duga kosa bela
pituješ li zemljo moja, kud' nestaše sela?

Dragan Veličković - Oktobar 2018