hoću da urlam,
davno posečene
bole me grane,
u vlažnoj šumi
bez daška vetra,
ljigave bube
sa mnom se hrane.
Neću da pevam
hoću da vrištim,
još uvek drvo
ali bez grana,
u gustoj šumi
bez tračka svetla,
sada sam nažalost
crvima hrana.
Neću da pevam
hoću da cvilim,
vreme mi sprži
zelene dane
ni jednog lista
na suve grane
polako postajem
gomila hrane
Dragan Veličković
2 . 3 . 2001
Fenomenalne reči!
ОдговориИзбриши